Национална служба за запошљавање губи спорове са грађанима

Што им је Национална служба закинула, грађани су добили преко суда.

За сада девет хиљада људи, од 36.000 који су тужили Службу, верују да им је исплаћена мања новчана накнада. По предмету се исплати до 60.000 динара. Више од две трећине оде на судске трошкове и адвокатима.

По Закону, основица је просек последњих плата. Накнада не може да буде мања од 80 одсто нити већа од 160 одсто минималне зараде.

"До 2012. ми смо радили тако што смо обрачунавали минималну зараду као нето категорију, 2012. долази ДРИ и доноси обавезно упутство и од тада ми минималну зараду посматрамо као бруто категорију", објашњава Александар Богдановић из НСЗ-а.

Дакле, незапосленом се од новчане накнаде одузима износ за доприносе. Ревизор у своје тумачење не сумња и има своју рачуницу. Национална служба је до његовог извештаја исплатила око милијарду и триста педесет милиона динара вишка.

"НСЗ је утврђивала новчане накнаде тако што је приликом утврђивања обрачуна користила 80 одсто минималне зараде и на то додавала накнаде за ПИО и здравствено осигурање које падају на терет корисника права, иако у закону пише да се користи 80 одсто од минималне зараде, односно бруто, и да су доприноси садржани у тој бруто накнади", истиче Сретеновић.

Суд је у већини случајева пресуђивао у корист подносилаца тужбе, али је неке и одбацивао. Национална служба је зато тражила изјашњење Врховног касационог суда, које се чека од марта.

"На седници 5. јула, покренут је поступак за решавање спорног правног питања. Рок за заузимање правног става је 60 дана, али овај рок не тече за време коришћења годишњег одмора у јулу и августу", наводе у Врховном касационом суду.

После одлуке Врховног касационог суда, Национална служба могла би да уштеди – исплаћивањем накнаде у вансудском поступку. Осим уколико одлука не буде на страни државних органа.