Мали Београд код Париза

Последњих година у Београду је све више туриста који углавном разгледају рушевине од НАТО бомбардовања а могу да виде и оронуле фасаде вредних зграда. Град је издвојио неколико милиона евра за рестаурацију фасада, за почетак на зградама – споменицима културе.

На конкурсу за решење стамбеног насеља "Дизниленд" победио је пројекат познатих француских архитеката Наде и Марка Брајтмана, инспирисан архитектуром београдске Модерне. У свом конкурсном раду навели су и бројне узоре у зградама Београда.

"Стручњаци кажу да је београдска модерна особена, јединствена и пореде је са неком чикашком, евентуално неком флоридском, али кажу да је наша и боља и аутентичнија", каже архитекта Бранка Бошњак.

Додаје да је важно да препознамо уметничку вредност и архитектонске вредости које имамо, кад већ други указују на то.

У европским престоницама попут Прага, Беча, Париза које имају огромне приходе од туриста који углавном долазе да виде архитектуру, постоји обавеза власника зграда да их одржавају.

"Колико год да улажемо све ће се то вишеструко вратити. Београд је већ сад занимљив по својој архитектури али ће то, ако будемо радили на томе, претпостављати једну од највећих компаративних предности овог града", каже директор Туристичке организације Београда Миодраг Поповић.

И док други препознају лепоту београдских грађевина, за Београђане је бесправна надоградња на згради која је споменик културе готово уобичајена слика, као и фасаде чији делови отпадају и чији власници немају новца за њихову обнову. Град је већ издвојио средства за рестаурацију неколико културно-историјских целина у центру.

"Имаћемо 30 и нешто фасада до краја године које ће се у том делу града урадити, а догодине ће бити још 30. У току је измена закона којим ће се омогућити да град улаже средства и у приватне фасаде", истиче градски архитекта Београда Милутин Фолић.

Потпуна реконструкција неопходна је за око 3.500 фасада, а међу њима је неколико стотина споменика културе који чекају да заблистају некадашњим сјајем.