Сексуално васпитање поново у школама?

Већина малолетничких трудноћа нежељена је и непланирана, али је нешто што се догађа и то 50 пута на 1.000 адолесценткиња. Свака друга се прекине.

Један од разлога је то што не знају довољно о контрацепцији. Не знају ни да наброје више од две полно преносиве болести, па неприпремљени ступају у сексуалне односе.  

"У почетку обично користе кондом али убрзо, за разлику од младих из Француске или Енглеске који прелазе на неку озбиљнију контрацепцију јер су свесни ризика, код нас се враћају традиционалној контрацепцији која није ефикасна и резултат је најчешће суочавање с непланираном трудноћом", каже Катарина Седлецки из Републичког центра за планирање породице.

Предмет "Здравствено васпитање о репродуктивном здрављу" у војвођанским школама био је ваннаставна активност. Ове године га неће бити у школама већ ће се о предлогу увођења тог предмета у редовну наставу одлучивати пошто се оцене сви ефекти трогодишњег програма.

У Вршцу посећеност ученика тим радионицама била је преко 80 одсто.

"Најчешћа питања се односе на полно преносиве болести, а с друге стране ту је психолошки део који се односи на сазревање, успостављање комуникације. Иако изгледају самоуверени, они имају проблем", каже Драган Попов из Школског центра "Никола Тесла" у Вршцу.

Када је реч о школама у другим деловима Србије у Министарству просвете кажу да пре увођења предмета Репродуктивно здравље треба водити рачуна о томе да ли нови садржаји оптерећују ученике или захтевају додатно време за учење, као и на који начин се могу увести.

"Рецимо у аб и мидл програму имате предмет Спорт и здравље где постоје те теме и то је један од концепата који се ради, па не морамо да мењамо све", каже министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић.

Стручњаци кажу да већ око 12 године треба почети с едукацијом.

Пример Финске показује да је увођењем овог обавезног предмета опао број малолетничких трудноћа и да су адолесценти касније ступали у сексуалне односе.