Омеровић: Створити правни оквир за смањење дискриминације

Мехо Омеровић је у изјави Танјугу прецизирао да је реч о доношењу закону о бесплатној правној помоћи и о равноправности полова, те о изменама Кривичног закона.

После седнице одбора на којој је Повереница Бранкица Јанковић представила годишњи извештај за 2015. годину, Омеровић је навео да ће то скупштинско тело на некој од наредних седница формулисати закључке на основу препорука Поверенице, а које се односе на поменуте законе.

"Верујем да ћемо направити правни оквир који ће омогућити смањење дискриминације по било ком основу", рекао је Омеровић.

Наводећи да је извештај Поверенице свеобухватан, Омеровић каже да је Јанковићева, нажалост, указала на дискриминацију која постоји у друштву, те да су највише дискриминисани Роми, особе са инвалидитетом, старији и припадници ЛГБТ популације.

Јанковићева је указала да су жене и деца из маргинализованих група у још лошијем положају, јер су често изложене вишеструкој дискриминацији, те да је тој институцији највише притужби поднето због дискриминације на основу пола, затим националне припадности, инвалидитета и старосног доба.

Судећи по притужбама, најчешће се појављује дискриминација у запошљавању и то је област у којој се поверенику највише јављају жене, за разлику од других области друштвеног живота у којима се чешће обраћају мушкарци.

Жене су често, наводи Повереница, изложене дискриминацији на тржишту рада, а родно засновано насиље над женама и даље је веома распрострањено.

Положај ромске популације је и даље лош и они су изложени дискриминацији готово у свим областима друштвеног живота, посебно у области образовања, рада и запошљавања, социјалне и здравствене заштите, каже Јанковићева.

Када су у питању особе са инвалидитетом, наводи, сметње за равноправно укључивање у све друштвене односе почињу од сфере образовања и запошљавања, а приступ објектима и услугама значајно је отежан или потпуно онемогућен.

У 2015. години повећан је број предмета за 20 одсто у односу на 2014. годину што, како каже Јанковићева, не значи и да у Србији има више дискриминације, већ да се та појава све више препознаје, као и да је институција Повереника знатно видљивија у јавности.

Према поднетим притужбама Поверенику за заштиту равноправности, после дискриминације по основу пола, националне припадности или етничког порекла и инвалидитета, најбројније су притужбе по основу личних својстава и то старосног доба, сексуалне оријентације, брачног или породичног статуса, здравственог стања, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и родног идентитета.