ЛГБТ медији не уживају подршку

Истакнуто је и да ЛГБТ медији треба да се региструју у АПР-у и конкуришу за добијање финансијских средстава како код министарства тако и код локалних самоуправа, посебно већих.

"Националне мањине имају своје медије и подразумева се да имају право на информисање, а ЛГБТ заједница се још увек није изборила за титулу мањине тако да је право ЛГБТ особа на информисање мало и игнорише се", рекао је главни и одговорни уредник геј магазина Оптимист Предраг Аздејковић.

Аздејковић је навео да су само три ЛГБТ медија регистрована у АПР-у - сајт Геј ехо, радио ЛГБТ Србија и часопис Оптимист.

"Махом ЛГБТ медији нису регистровани у регистру медија и зато треба вршити притисак и саветовати колегама да се професионализују и региструју", рекао је уредник геј магазина Оптимист додајући да је циљ тих медија да буду окренути ЛГБТ особама, да их оснажају, информишу.

Новинар и покретач Хомофобометар апликације Борис Милићевић је навео да релативно мало чланака са говором мржње, а да узрок није објективно и коректно извештавање, него преписивање текстова.

Милићевић истиче и да се вулгаран и увредљив језик углавном користи када је реч о трансродним особама.

Оснивач онлајн радија ЛГБТ Србија Александар Стричевић је указао на проблем финансирања додајући да ће у наредном периоду програм тог медија бити окренут забави и контакту са слушаоцима.

Нора Хајринен из ЕУ Делегације у Србији оцењује да су ствари радикално другачије у односу на пре пар годину када су у питању Недеља поноса и Прајд.

Било је много проблема, али ствари су се промениле, рекла је Хајриненoвa, додајући да је задовољна због тога.