Пријављивање имовине, како спречити манипулације

Кад су преузели ресоре, преузели су обавезу да Агенцији за борбу против корупције доставе извештај са коликом имовином су ушли у Немањину 11, али и шта поседују њихови супружници, партнери, деца. Већина чланове Владе је, кажу у Агенцији, ту дужност већ испунила. У супротном, Прекршајни суд може да их казни – од 50.000 до 150.000 динара за функционера који закасни.

"Прекршајни судови у последње време доста ефикасно поступају, с тим што смо негде незадовољни висином изречених казни. Она је и даље на законском минимуму или нешто испод норме", наводи заменик директора Агенције за борбу против корупције Владан Јоксимовић.

У Транспарентности, не виде значајан помак. Кажу, прекршајни поступци углавном су трајали предуго. За непријављивање имовине или давање лажних података, следи кривична одговорност.

"У случајевима када је Агенција подносила кривичне пријаве, оне нису увек решаване довољно брзо или нису прихватане, иако се чинило да има доказа. Мислим да би тужилаштво требало да се и само активније укључи", објашњава Немања Ненадић из организације Транспарентност Србија.

Намеру да се имовина сакрије, откривају тзв. повезана лица. Обавезе из Поглавља 23 о правосуђу, предвиђају законске промене како би функционери пријављивали имовину свих сродника по првој линији. На пример, уместо само за малолетну децу која живе под истим кровом, граница се помера и на пунолетне наследнике.

"Ту не треба гајити илузије, потпуна контрола је немогућа, увек ће остати неки други на које се законска обавеза неће односити. Мора да постоји контрола поступака где они доносе одлуке и где могу да буду корумпирани и да се уведе кривично дело незаконитог богаћења", каже Ненадић.

Брисел захтева већа овлашћења и веће капацитете за Агенцију. По пријављивању имовине, контрола пријављеног је кључна реч. Очекивања и у процесуирању случајева високе корупције.

"Да започете истраге и судски поступци добију епилог као и да се изменама закона уведе да агенција буде оперативнија, да брже поступа. На пример, да буду доступне базе података других државних органа које су од значаја за рад агенције", наводи Владан Јоксимовић.

Не само обавезе према Бриселу, и Стратегија за борбу против корупције из 2013. предвиђала је рокове да се Закон о Агенцији за борбу против корупције мења. Рок из акционог плана за Поглавље 23 истиче до краја септембра. У Министарству правде кажу да ће се пред посланицима наћи до краја године.