Живот Рома и даље прожет сиромаштвом и предрасудама

Србија је недавно усвојила нову Стратегију за социјално укључивање Рома и Ромкиња до 2025. године, која би требало да допринесе даљем унапређењу стања и њиховог социјалноекономског положаја. Акциони план, који ће конкретизовати и операционализовати спровођење те Стратегије, у завршној је фази. И даље су приоритети решавање питања становања, образовања и запошљавања. Проблеми су непромењени.

Сиромаштво, дискриминација, предрасуде и даље су свакодневница Рома. Што је средина сиромашнија, то им је, кажу неки од врањских Рома, теже да се запосле, да школују децу.

"Ја не радим, моја супруга не ради, ни снаја не ради, само син ради", каже један од врањских Рома.

Његов комшија истиче да када иду код доктора, "доживљавају их као Индијанце". Прегледе им заказују тек за три месеца.

Иако сличне проблеме имају и многи други грађани, упућени тврде да је за Роме много тежи пут до њиховог решења. Тај пут им држава олакшава афирмативним мерама за упис у школу, на факултет, за запошљавање, становање.

"Бројне притужбе стижу поверенику свих ових година и углавном се односе на дискриманацију у области рада и запошљавања, образовања и остваривања права пред органима јавне власти. Некада један појединачни случај који смо решили, конкретно за једну Ромкињу која се нашла пред проблемом, може да доведе до унапређења и решавања бројних проблема који су слични", објашњава Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности.

Неформална насеља којих је 583 у Србији, а највише у главном граду, представљају велики проблем не само за њих, већ и за њихове суседе. Животне навике тамошњих Рома додатно компликују комшијске односе.

"Ми имамо домицална насеља која су стара преко 100 година и у којима су сасвим другачији услови када је у питању инфраструктура и када је у питању филозофија живота ромске националне заједнице. Сматрам мали постотак од један одсто не сме да буде репрезентатив за целу ромску заједницу и да кроз то гледају све Роме", истиче Витомир Михајловић, председник Националног савета Рома.

У решавању бројних проблема, велике наде полажу се у младе образоване Роме.

"Преко 5.000 деце уписано је на факултет мерама афирмативне акције, обезбеђују се и стипендије за средњошколце за 500 деце, задње две године додатна средства за њихово стипендирање. Ту видимо снагу, једну нову енергију у младим образованим припадницима ромске националне мањине", сматра Сузана Пауновић, директорка Канцеларије за људска и мањинска права.

У Србији, према последњем попису, живи 147.000 Рома. На факултете и високе школе, од 2003. године, уписано је више од 1.700 ромских студената, а у средње школе скоро 3.500 њих. Са евиденције Националне службе за запошљавање у првих седам месеци ове године запослена су 1.752 Рома.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.