Испитивање земљишта пре почетка градње

Са искуством од скоро четири деценије у зидању станова, архитекта Слободан Тошић каже да ће сваки сеизмолог у свету рећи да не убијају земљотреси, већ људи који лоше планирају, граде, надгледају радове или доносе прописе. Тврди да се некада градило квалитетније и са много већом одговорношћу. Данас важе друга правила, па тако објекте до 400 квадрата, по правилнику о класификацији објеката, може да гради ко год хоће.

"За ову врсту објеката није потребан статички прорачун, није потребан пројекат струје, водовода и канализације, грејања – али је обавезан пројекат о енергетској ефикасности", објашњава Тошић.

Подсећа на земљотрес у Краљеву из 2010. "Наши објекти који су пали у Краљеву нису пали у Краљеву због тога што нису имали стиропор него због тога што нису имали гвожђе", истиче Тошић.

Посао сеизмолога је да изради карту на основу које ће се знати где је безбедно градити. Међутим, не вреди ни карта ако је се не придржавају градитељи и инспекцијске службе.

"Инвеститор гледа да изађе што повољније и налази начине да надзорни орган на неки начин одврати како не би на време вршио инспекцију", каже геолог Љубинко Илић.

Посебан проблем представљају нови објекти који су грађени без грађевинске дозволе или уз одступање, а сада су у процесу озакоњења, јер нису прошли строгу контролу безбедности и квалитета градње.

Тако су на неким местима, где су некада биле приземне куће, сада вишеспратнице. Ипак, има инвеститора који су пре постављања камена темељца најпре испитали земљиште.

"Ми смо урадили детаљна геотехничка испитивања на основу којих смо радили пројекат дубоког фундирања – дакле начин како ћемо да изведемо радове до слојева до 30 метара испод темељне плоче", рекао је директор пројекта "Београд на води" Никола Недељковић.

Додаје да је армирано-бетонска конструкција тог објекта урађена у складу са свим домаћим и европским стандардима.

У Јапану, где годишње буде и до 2.000 потреса, пројекти пролазе ригорозне контроле, а закони су строжи из године у годину.

"Тренутно је 75 одсто грађевина отпорно на јаке земљотресе, а план је да се тај проценат повећа. Уколико инспекција установи да се у пројектовању или касније у изградњи нису поштовали прописи, објекат се одмах руши без обзира на то у којој је фази. Да имамо добре законе којих сви морају да се придржавају у градњи, доказ је велики земљотрес у источном Јапану који је био 2011. Тада је већина грађевина настрадала услед клизишта и цунамија, а најмање од земљотреса", каже Јошифуми Кано из Амбасаде Јапана у Србији.

У Србији посебан проблем представља и велики број старих грађевина. Просечна старост објекта премашује три и по деценије, а велики број њих је саграђен и пре доношења прописа који су донети тек после земљотреса у Скопљу 1963. године.