Пауновић: Говор мржње и вређање нису стандарди у Србији

Пауновићева је оценила и да је за ЕУ и њену будућност битно да не одустане од својих темељних принципа и стандарада.

У писаној изјави достављеној Танјугу, истакла је да Србија недвосмилено показује да остваривања права националних мањина није тема предизборних кампања, дневне политике или већег броја гласова потенцијалних бирача.

Подсетила је и да су бројне експертске мисије које су нас посећивале констатовале да је направљен велики напредак у заштити права националних мањина и да можемо бити добар пример другима.

"Такве констатације утемљене су на озбиљним резулататима Владе. Утолико су претње Србији блокирањем чланства у ЕУ, због овог питања, бесмисленије", сматра Пауновићева.

Како је додала, Србија није посвећена том питању зато што то од ње очекује Европска унија, већ због тога што је то питање будућности земље и свих који у њој живе.

"У периоду који је пред нама одлучни смо да додатно унапредимо положај националних мањина, кроз пуну примену Акционог плана за остваривање права националних мањина. Због тога ће сви покушаји да се стање у Србији, када је у питању положај националних мањина, покаже другачијим, остати само неуспешни покушаји", напоменула је Пауновићева.

Навела је да према попису из 2011. године у Србији живи 12,80 одсто грађана који су се изјаснили као припадници националних мањина, као и да се у 42 локалне самоуправе у службеној употреби налази 11 језика националних мањина.

"Информисање на свом матерњем језику путем 118 штампаних медија остварују припадници 15 националних мањина, а 39 гласила издаје се двојезично. Радио програм емитује се на 103 радио станице на 15 језика националних мањина у трајању од скоро 11.000 сати месечно, а телевизијски програм се емитује на 76 телевизијских станица на 16 језика националних мањина у трајању од око 8.000 сати на месечном нивоу", рекла је Пауновићева.

Према њеним речима, подршка државе обезбеђена је за око 60.000 деце која наставу похађају на језику своје националне мањине у основним и средњим школама, а на системски начин држава је, у сарадњи са националним саветима, решила питање недостајућих уџбеника.

"У Буџету Републике обезбеђује се 245 милиона динара годишње за рад националних савета националних мањина. Значајна средства обезбеђује АП Војводина и локалне самоуправе", закључила је Пауновићева.