Из европске касе 30 милиона евра за науку

Један од оних који су добили новац из програма Европске уније је Сава Маринковић. Рођен у Америци, дипломирао на Харварду. У Београду је срео младе стручњаке са којима је осмислио медицински уређај за праћење акни на кожи. Сарађују са најбољим европским болницама у Немачкој и Великој Британији.

"Можемо да  дамо одговоре на три питања зашто клинци имају акне. Кад ће да то прође, шта урадити да бубуљица прође што пре, какви су ризици да је добију иако је немају. Можемо да ставимо тај уређај на клиничку студију те болнице и то је суштина пројекта", објашњава Сава Маринковић из "Мискина".

Компанија "Дунавнет" до сада је из европских фондова добила средства за пет пројеката. Најзанимљивији је такозвани паметни код који прати пут намирнице од извора до потрошача - и детектује сваку промену.

"Кад пакет меса пошаљете од кланице до продавнице, тај паметни код ће пратити шта се дешава са тим пакетом меса - да ли је била повишена температура, да ли је влажност отишла преко дозвољене и онда ћемо на другој страни када стигне у продавницу имати тачну информацију шта се дешавало са тим пакетом меса, да ли га је неко заборавио између хладњаче и продавнице и заборавио на сунцу", указује Срђан Крцо из "Дунавнета".

Први пут програм "Хоризонт" отворио је врата истраживањима која померају границе људског сазнања. Баш такав пројекат стигао је из Лабораторије за биоархеологију Филозофског факултета у Београду. Бави се питањем како је дошло до пораста популације у праисторији.

"И даље није сасвим познато због чега су људи који су се до тада провлачили кроз иглене уши еволуције негде у неолиту први пут доживели демографску експанзију. Мислимо да ће ти подаци бити релеванти за читаво човечанство", каже Софија Стефановић са Филозофског факултета у Београду.

Сходно великом буџету, 80 милијарди евра, "Хоризонт 2020" има строге критеријуме. А Србија има разлога да буде задовољна.

"Многе успешне инситуције из развијених европских држава које су показале велики успех у претходном програму, нису показале тај успех у Хоризонту 2020. Када се погледају неке релативне вредности, Србија прави искорак у позитивном смислу, а код њих је или исти или нижи у односу на претходни оквирни програм", наводи Виктор Недовић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја .

Наука подсећа да се конкурисање за средтстава Европске уније често своди на појединачне иницијативе. Системском подрском државе наступ српске науке био би јачи, повезивање са привредом снажније, а онда и општа корист - сигурно већа.