Да ли неосновано притворени могу да туже државу без таксе?

Комисија одлучује и о захтевима за накнаду штете и након истека законског рока од три месеца, тако да има случајева да лице које не добије одговор у том року покрене парнични поступак пред надлежним судом, али касније повуче тужбу јер у међувремену склопи споразум са Комисијом.

У поменутом периоду висина новчаног износа које је Комисија предложила онима који су оштећени због неоснованог притварања кретала се од 2.000 динара до 1.200.000 динара, навели су у Министарсртву правде.

Поводом иницијативе да се сва лица правоснажно ослобођена оптужби - која су неосновано била у притвору, ослободе плаћања судских такса и других трошкова поступка у којем пред судом желе да остваре право на накнаду штете, Министарство правде је указало на могућност да та лица претходно с Министарством закључе поравнање.

Уколико до поравнања не дође, они који се одлуче за тужбу против државе, а немају новца, по Закону о судским таксама имају право да од суда траже да буду ослобођени плаћања таксе али и других судских трошкова, кажу у Министарству.

Адвокат Зора Добричанин Никодиновић, која је покренула иницијативу, каже да је у пракси проценат ослобођених од плаћања судских такси и судских трошкова незнатан.

У изјави за Танјуг она је рекла да је реч углавном о лицима која су тек изашла из притвора, која немају запослење, а често ни породицу која би их подржала, те да сматра да би било "законито, социјално, етички, правно и правично оправдано" да подносиоци тужби у тим поступцима буду ослобођени плаћања трошкова поступка.

Скупе судске таксе за подношење тужби, ангажовање адвоката, одлазак у суд, вештачења и доказивања представљају, како је навела, терет су за сваки буџет, а посебно за оне који буџет ни немају јер су тек изашли из притвора.

"То је почетни минимум, знак извињења и подршка у ресоцијализацији лицима о која се држава већ огрешила јер их је у притвору држала неосновано, некад и више година, те би на тај начин правда за њих постала доступнија", навела је адвокатица напомињући да такав статус имају, рецимо, тужиоци у статусним радним споровима (кад неко добије отказ или буде премештен на радно место којим није задовољан).

Из Министарства правде су међутим указали да је Закон о судским таксама прописао да првостепени суд можžе да ослободи обвезника плаћања таксе ако би њеним плаћањем била угрожена социјална сигурност њега и његове породице.

Када је у питању ослобођење од плаћања осталих судских трошкова, познатије као "сиромаšко право", у Министарству правде су навели да је тај институт уређен Законом о парничном поступку који предвиђа да ће суд ослободити странку плаћања троšшкова судског поступка уколико она према свом опшšтем имовном стању није у могућности да сноси те трошкове.

Ослобадање од плаћања трошšкова поступка обухвата ослобађање плаћања судске таксе и полагања предујма за троšшове сведока, вешšтака, увиђаја и судских огласа. Суд моžе да ослободи странку и само од плаћања таксе у складу са Законом о судским таксама.

С друге стране, Добричанин Никодиновић тврди да од 20 оправданих случајева, суд одобрава то право тек у два случаја.

Када су у питању захтеви за накнаду штете који се подносе Комисији, Добричанин Никодиновић је навела да се на поменуте захтеве у највећем броју случајева не одговари или понуђени износи буду непримерено ниски.

Иначе, судске таксе, које нису мале, у "процењивим" предметима, као што је овде случај, зависе од висине тужбеног захтева, односно вредности спора.

Према нашем закону, када лице правоснажно буде ослобођено од оптужби, а неко време је због тога провело у притвору, уколико жели сатисфакцију најпре треба да поднесе захтев Министарству правде, чија Комисија за накнаду штете у року од три месеца треба да на захтев одговори.

Уколико се споразумеју и нађу на одговарајућем износу накнаде штете, Министарство правде и то лице закључују поравнање, а уколико се то не догоди лице има право да тужи државу суду.

Добричанин Никодиновић, између осталих, заступа и Милоша Рашића (32), који је прошле године правоснажно ослобођен оптужбе да је учествовао у убиству Смаила Тарића, чија је глава нађена у Булевару краља Александра у Београду, а у притвору је због тога провео више од шест и по година тачније 2.408 дана.

"Мислим да је сувишно да говоримо о томе да за преко шест и по година утамничења најлепше младости не постоји никаква сатисфакција којом то може да се излечи, ублажи, заборави", навела је Добричанин Никодиновић.

Рашић, који је у време хапшења био студент архитектуре, након пуштања из притвора у марту 2015. је дипломирао и сада завршава мастер студије, није добио одговор Комисије за тражени износ накнаде од 63 милиона динара, па је поднео тужбу суду.

Уз то је уплатио 97.500 динара за судску таксу.

Добричанин Никодиновић примећује да је њен клијент "имао среће" јер је из угледне породице, живи са родитељима који су му у свему подршка, а поменуту таксу од скоро хиљаду евра је платио новцем који му је на име трошкова жалбеног кривичног поступка исплатио Апелациони суд.

Према њеним речима, многи немају те могућности па тако никад не добију "извињење државе" за које унапред морају да плате таксу, а током поступка још других - на жалбу, на одговор на жалбу, вештачење, на ревизију.

"За многе тако правда постаје скупа, спора, недоступна и недостижна", навела је адвокатица која сматра да би најефикасније решење било када би Министарство правде нашло компромис са тим лицима и склопило поравнање.

У општем је интересу, каже, да се овакве ствари решавају у мирним споровима. А онда да држава то наплати од оних који су одговорни за вођење тако неоснованих поступака, током којих су људи држани у притвору.

Иако наш систем предвиђа да тужиоци одговарају за накнаду штете ако се утврди њихова кривица, Добричанин Никодиновић сматра да ће то у пракси значити углавном "никад", те да ће све ићи на трошак пореских обвезника.