Свака трећа млада особа у Србији нема приходе

Диплома Хашке академије за међународно право, коју није освојио нико из Србије у последњих пола века, као ни просечна оцена 10 на мастер студијама нису гарант жељеног посла у Србији. Андријана Мишовић, докторанд Правног факултета, тако више од три године ишчекује уговор о сталном запослењу. Ипак, не жели да напусти земљу.

"Опција за запослење у Србији у приватном сектору има, у иностранству такође има јер се бавим међународним правом, али мој примарни циљ је био да квалитативно допринесем својој матичној институцији, јер ако сви одемо, квалитет ће опасти и то не бисмо смели да допустимо", каже Андријана.

У просеку из земље највише одлазе млади с факултетском дипломом, просечне старости 29 година. Један од разлога је и то што свака трећа млада особа у Србији нема прихода, а трећина има приходе испод просека. Раде волонтерски, хонорарно, у областима за које се нису школовали. Пристају да раде и на црно.

"У току је израда акционог плана за запошљавање за 2017. годину. Заговараћемо да млади буду информисани шта су њихова права, да не могу да прихвате неке ствари, а они који то раде, а то је незаконито, да буду санкционисани. С друге стране, помагаћемо предузетништво младих и њихово самозапошљавање", објашњава помоћница министра омладине и спорта Снежана Клашња.

Колико млади нису самостални показује и то што у Србији 61,3 одсто младих издржавају родитељи. Иако би њих 75 одсто желело да се укључи у процесе доношења политичких одлука, малобројни то чине.

"Једна трећина њих жели да партиципира у процесу који ће донети те промене. Када говоримо о активизму, активни су у политичким партијама, али не због идеологије већ зато што ту виде шансу за посао", указује заменик шефа Канцеларије за младе Никола Рајичић.

Већина младих у земљи принуђена је да живи код родитеља, док се у Европи на тако нешто одлучује 65 одсто, с изузетком младих Италијана који већином то бирају.