Одлазак у пензију - изазов и шанса за нови почетак

Садија Адвић је четири деценије провео у просвети као професор историје, помоћник директора и директор школе. Професионално окренут прошлости током радног века, у пензији се определио за науку будућности - информатику. Та област га је интересовала још док је радио у просвети.

"Овде сам се мало више бавио софтвером, али и хардвером. Тако да данас радим и око лаптопова, поправљам лаптопове, програмирам, односно инсталирам програме, тако помажем мало сину", обајашњава Садија Авдић, пензионер из Пожеге.

Поред сервисирања рачунара, поподневни сати су резервисани за опуштање у приградском делу Пожеге, где са супругом пензионерком гаји органско воће и поврће.

"Волим кад дођу моји унуци овде, па откину с гране и поједу", наводи Садија.

За Славка Јевђовића из Прилика узгој малина није хоби, већ додатни приход уз радничку пензију, коју је стекао као кројач у Јавору.

"Што се тиче пензије, моје и моје супруге, она може нама да покрије тошкове, али мораш да додаш деци као сви. И друге расходе, рођендани, свадбе и да није малина да покрије ту разлику не бисмо се уклопили", објашњава Славко Јевђовић, пензионер из Прилика.

Широм Србије познат је као музичар-бубњар, али и комичар из ивањичког краја. Због радова на имању и наступа ретко када има слободног времена.

"Значи, треба сви људи да раде што год могу док су живи. То је моја прича, поучна за све пензионере. Само ако није болесан, непокретан. Мораш нешто радити, за своју кућу, за своју децу у селу нека акција", наводи Славко.

Активизам помаже да се лакше преброде животне тешкоће, сматрају Садија и Славко, који кажу да се не предају тако лако, а личним примером желе да мотивишу не само пензионере, већ и млађе суграђане.