Десет километара фабричких димњака црнотравског зидара

За четири деценије руке Симе Китановића саградиле су 150 високих димњака термоелектрана, топионица, енергана у старој Југославији, али и широм света. Ризичан, тежак и веома изазован посао, каже седамдесетчетворогодишњи Китановић, чувени градитељ димњака из црнотравског села Вељковци.

Мистрија, висак, вангла и љубав према неимарству преносе се са колена на колено. Сима брижљиво чува очев печалбарски кофер. Уз оца и брата пекао је зидарски занат. Димњаци су посебна прича. У чило се на терену.

Китановић истиче да тада није било литературе, само штурих пројеката. До 1968. године градили су се од опеке, а онда су почели да се праве бетонски димњаци.

Димњак словеначке термоелектране "Трбовље", висок 360 метара – највећи у Европи, Симино је дело. Ипак, овај колос обреновачке термоелектране Сими је најимпресивнији.

По габаритима је огроман. Ту може у пречнику да стане цело игралиште, истиче Симо.

Црнотравци су градили фабрике, факултете, банке, цркве. Део фотографија, макета и алата изложен је у музеју грађивинарства при средњој Техничкој школи, која постоји од 1919. године.

Директор Техничке школе Драган Коцић каже да школа од пре четири године за ученике са стране нуди бесплатно школовање, смештај у интернату, књиге и храну.

За Луку Димића није било двоумљења коју ће средњу школу уписати.

"Деда ми је био грађевинац и ја сам хтео да наставим ту традицију и мислим да у грађевинарству има перспективе", напомиње ученик првог разреда Лука Димић.

Црнотравски грађевинци су одлазили у печалбу, зидали свима, али свој крај занемарили. У најмањој општини у Србији ова села подно Чемерника заживе углавном лети. И Сима ће се ускоро вратити у Лесковац.