Пријава насилника - неопходан корак за излаз из "зачараног круга"

У Аутономном женском центру кажу да је последњих година повећан број жена које пријављују насиље.

''Важно је да се што више жена оснажи и пријави насиље јер је то једини начин да изађу из њега", рекла је Танјугу координаторка тима за психосоцијалну подршку АЖЦ Данијела Пешић додајући да је у овој години у породичном насиљу у Србији убијено 18 жена.

Објашњава и да се насиље може зауставити једино институционалим одговором, те одговарајућим мерама према насилнику.

Наводи да жене најчешће пријављују насиље када имају повреде или када се насилник усмери према деци, или другим члановима породице, односно када схвате да ситуација постаје озбиљна и да може доћи до фаталног исхода.

Један број жена, навела је, напусти насилника и обично одлази код рођака и пријатеља, а уколико је виши ризик и јако су уплашене иду у сигурну кућу, али се дешава и да један број њих остане са насилником.

''Неке жене долазе у проблем јер морају да бирају да ли да поведу децу или не. Дешава се да им насилници и породица не дозвољавају да поведу децу са собом и то жену задржава уз насилнка'', рекла је Пешић.

Објашњава и да се жене из различитих разлога, због недостатка подршке и економске зависности, враћају насилнику, што је опасно, али представља феномен насиља у породици.

''Процене су да се жене врате између седам и 11 пута насилнику пре него што коначно изађу из насилног односа'', рекла је Пешић, додајући да је важно да сви који се налазе у систему никада не затворе врата таквим женама.

Наглашава и да искуства жена које су преживеле насиље могу бити корисна и важна порука свим другим женама како би пријавиле насиље и из њега изашле.

Међутим, додаје, да то представља опасност од поновне виктимизације, односно, поновног преживљавања свега што су прошле.

У три сигурне куће у Београду тренутно је смештено 19 жена и 23 деце, а међу њима је и Н. Н. (33), мајка двоје деце, која каже да је годину и по дана трпела психичко насиље због љубоморе мужа које се претворило и у физичко насиље.

Поручује да жене не треба да трпе било који вид насиља и да насилника треба обавезно да пријаве.

"Зашто да трпите било какво насиље и да сматрате да сте ви криви, а нисте. Обавезно треба насилника тужити. Ако вас неко свесно малтретира онда треба да буде и за то кажњен", каже Н. Н, која је месец и по дана у Сигурној кући.

Наглашава да је њен супруг најпре био насилан према старијој ћерки, а да је, када му је забранила да без разлога насрће на дете, насиље усмерио на њу.

Истиче да је њен супруг прво почео да контролише шта је обукла, да јој проверава поруке у мобилном телефону и позива њене пријатеље, а да јој је, када је била ван куће, претио да ће јој одузети децу и да их више никад неће видети ако се не врати у року од 15 минута.

Наводећи да је њеном супругу сметао сваки њен лични успех, истиче да сада у Сигурној кући има велику подршку психолога и ментора који јој помажу да ојача.

"Ово је борба коју треба да изнесем и останем здрава с обзиром да су ово изузуетно стресне ситуације", закључује Н. Н.