Умор, алкохол и брзина – главне убице на друму

Према речима Александра Раденковића из Управе саобраћајне полиције, то је 16 погинулих више него у истом периоду прошле сезоне, иако је број саобраћајних несрећа на приближно истом нивоу.

Истакао је да се у време летњих годишњих одмора догађа убедљиво највећи број саобраћајних незгода, јер је тада на путевима више возила, а повећан је и број двоточкаша, као и пешака на улицама.

"Анализе које смо ми у урадили показују да је у последњих 10 година, у периоду туристичке сезоне, просечно годишње гинуло чак 300 особа. Препознали смо проблем, па је просек знатно смањен у последње три године", рекао је Раденковић.

Према његовим речима, од почетка године на друмовима у Србији догодило се око 20.000 саобраћајних удеса, у којима је погинуло 330 особа, док је око 11.000 особа теже или лакше повређено.

"У поређењу са истим периодом претходне године, број погинулих је, нажалост, повећан за око девет одсто, док је број повређених повећан за око шест процената", казе Раденковић.

Истиче да полиција континуирано спроводи акције појачане контроле саобраћаја, које су првенствено усмерене на откривање и санкционисање прекршаја прекорачења брзине, управљање возилом под дејством алкохола и невезивање појаса.

Управо та три прекршаја су институције ЕУ које се баве безбедношћу саобраћаја окарактерисале као "три убице".

Раденковић је апеловао на све возаче да у току туристичке сезоне покажу мало више стрпљења и разумевања у саобраћају и да не покушавају да време, које су изгубили на граничним прелазима или наплатним станицама, надокнаде брзом вожњом.

Професор саобраћајног факултета Милан Вујанић сматра да се закаснило са превенцијом, те да се плаћа данак свему томе на путевима, јер није било медијске кампање пред почетак летње сезоне.

Узроци несрећа на ауто-путевима су, како каже, дуго чекање на уласку и изласку са ауто пута или граничним прелазима, па возачи брзом вожњом покушавају да надокнаде изгубљено време.

"Замислите возача који је кренуо из Шведске у Грчку па стоји на Хоргошу или Батровцима, који након тога гледа да надокнади изгубљено време и дивља кроз Србију. Такође, температура у возилу по оваквом времену, без обзира на климу, није пријатна", каже Вујанић.

Ригорознија казнена политика не би смањила број саобраћајних несрећа, каже Вујанић, јер је искуство показало да она даје резултате само у првих неколико месеци, а после тога да резултата нема, већ акценат треба ставити на превенцију, као што раде западне земље.

Вујанић каже да је један од предуслова за превентиву више полиције на важним саобраћајницама, јер се показало да возачи не праве прекршаје ако виде да је њихово понашање праћено.

"Ако виде полицајца на раскрсници или камеру која снима нико неће проћи кроз црвено. Оног момента када је учесник у саобраћају свестан да се његово понашање прати и да неко гледа да ли се он понаша у складу са прописима, тада се клони неправилног понашања", наглашава Вујанић.

Он каже да би само присуство полиције на важним саобраћајницама много помогло, да разуме да МУП има ограничена средства, али да се на томе не би смело штедети.

"Онда не бисмо имали као прошле ноћи пет погинулих, јер су то такве штете за породицу и друштво да се не могу оправдати никаквим уштедама", наглашава Вујанић.