Парастос жртвама "Олује" у Цркви Светог Марка 5. августа

Полагање венаца и парастор ће бити одржани од 11 до 12, а потом је предвиђена и шетња учесника посвећена страдалим Србима од Цркве светог Марка до Народне скупштине и Хотела "Москве", па преко Бранковог моста до Центра Сава.

Од 14 до 15.30 сати биће одржана меморијална академија у великој дворани Сава центра под називом "„И Срби су жртве“".

Савез Срба из региона и Коалиција удружења избеглица позивају све прогнане Србе и све друге заинтересоване грађане да својим присуством допринесу обележавању Дана сећања.

Поводом 21. годишњице од хрватске војно-полицијске акције "Олуја", у којој је из својих домова протерано 250.000 крајишких Срба, бежећи у колони дугој десетине километара преко Босне и Херцеговине ка Србији, живот је изгубило 1.856 цивила, а  836 се и даље води као нестало.  

Од почетка ратова на просторима СФРЈ 1991. године, у Србији је уточиште потражило 610.000 Срба из Хрватске и БиХ, од којих данас статус избеглице из Хрватске има још око 20.000. 

Иако је прошло више од две деценије, бројни покушаји успостављања климе поверења у региону нису дали много резултата. 

С друге стране, Хрватска ће 4. август славити као дан победе, док ће Срби палити свеће оплакујући жртве и тугујући за изгубљеним домовима.  

Повратак Срба у Крајину је спорадичан, а хрватска држава чини све да се он никад и не деси, непрестано стварајући тензије и распирујући национализам. 

О томе најбоље сведоче недавна рехабилитација кардинала Алојзија Степинца, укидање десетогодишње казне за убиство српских цивила Бранимиру Главашу, подизање споменика Мири Барешићу, усташком атентатору на југословенског амбасадора у Стокхолму Владимира Роловића, проусташке провокације у Србу током обележавања дана Устанка у Хрватској, као и провокације приликом обележавања 75. годишњице усташких злочина у Цркви Рођења пресвете Богородице у Глини. 

Комесаријат за избеглице и миграције изражава забринутост што се и ове године уочи обележавања Олује у Хрватској води интензива антисрпска пропаганда, велича усташтво и тако ствара атмосфера која враћа регион у деведесете.

Са Републиком Хрватском и даље постоји више нерешених питања веома важних за избегличку популацију: није обновљна уништена имовина, није враћено одузето пољопривредно земљиште српским власницима, Хрватска није спровела Уставни закон о правима националних мањина којим се Србима гарантује пропорционална заступљеност и запошљавање у органима државне управе, полицији, правосуђу и другим јавним институцијама, нису исплаћене пензије, динарска и девизна штедња... Из оваквих поступака се јасно види да су избеглице усмерене искључиво на интеграцију у Републици Србији, јер је процес повратка скоро заустављен.

"Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије захваљује међународним организацијама, билатералним донаторима и Делегацији Европске уније у Србији на свим уложеним средствима за побољшање живота избегличке популације и затварање колективних центара, али напомињемо да се не смеју заборавити нерешена отворена питања која отежавају постизање трајних решења за избегличку популацију", наводи се у саопштењу.

Србија, како се наводи, сматра да наставак активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији има висок приоритет, као  и остале активности које воде решавању избегличких проблема.

"У том смислу очекујемо даљу подршку међународне заједнице. Република Србија је спремна на сарадњу и наставиће да испуњава све своје обавезе", поручили су из Комесаријата за избеглице.