Уценe на интернету шире се и у Србији

Нова грана сајбер криминала почела је да се шири и у Србији. Последње две године забележено је неколико стотина случајева у којима су криминалци помоћу посебних рачунарских вируса грађанима, фирмама, школама, судовима закључавали све податке у компјутерима, а затим тражили новац за њихово откључавање.

Стручњаци саветују – не отварајте непознате мејлове, а све важне податке чувајте на дисковима који нису повезани са интернетом.

Предраг Рајкић прошле године је на екрану свог пословног рачунара затекао поруку на којој је писало да више нема приступ подацима на компјутеру.

"Да бисте повратили приступ њима потребно је да нам уплатите четири бит коина који су у том моменту вредели 250 долара сваки. Значи требало је да пустим 1.000 долара на неки жиро рачун, али то није обичан жиро рачун, него је требало да им пустим неки фајл на неки од мејлова", каже Рајкић додајући да је добио цело упутство.

Криминалци вирусе шаљу електронском поштом. Грађани их активирају у намери да провере о чему се ради не схватајући да су покренули програм који за неколико десетина минута закључава сва документа, екран и хард диск. На крају стиже захтев за исплату новца.

Саша Живановић из МУП-а Србије каже да никада тај откуп не треба платити.

"Ви никада не знате да ли ћете добити кључ за декриптовање података који су вам закључани у вашем уређају. Ако сте данас платили не значи да опет нећете за одређени временски период бити заражени", каже Живановић.

"Доста јавних предузећа код нас, вероватно због сниженог тј. нижег нивоа контроле или заштите које имају су жртве извршења ових кривичних дела. Приметили смо да ту чак има и неких јавних предузећа која су од критиччог значаја за функционисање одређених средина у нашој земљи", рекао је Бранко Стаменковић из Тужилаштва за борбу против високотехнолошког криминала.

Криминалци који шире ову врсту вируса сматрају да је новац једини лек за оздрављење вашег рачунара. Полицајци и тужиоци препоручују другу терапију.

Бранко Стаменковић препоручује да сама предузећа или појединци редовно врше копирање података, сигурносно копирање података на дестинацију или рачунар или неке екстерне хард дискове где нема конекције са интернетом.

"Потребно је редовно ажурирати оперативне системе, користити антивирусне софтвере и фајерволе који у себи имају интегрисане алате за препознавање рансомвера у браузеру онемогућити функцију тј. блокирати поп-апове – нежељене линкове", каже Живановић.

Предраг Рајкић није платио откуп хакерима. С обзиром на то да је податке повремено пребацивао на екстерни хард диск, остао је само без података за последњих неколико месеци пословања. Холандска полиција и Европол покренули су сајт No more ransom који вам нуди одређене алате за откључавање података.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.