Да ли је оправдано враћање смртне казне?

"Народ сматра да би ти терористи требало да буду убијени...Зашто би их држали и хранили у затворима, то је оно што народ каже", рекао је Реџеп Тајип Ердоган.

Због тренутне политичке потребе председник Турске спреман је да сруши европску правну тековину. Тиме застрашује хиљаде ухапшених под сумњом да су учествовали у пучу. Смртна казна у Турској укинута је 2004. у склопу евроинтеграција. Чак и да је сада поново уведу, ретроактивна примена била би противуставна.

Професор Правног факултета у Београду Милан Шкулић каже да ако уведу смртну казну она би важила за убудуће, а не за лица која су била ученисци пуча, мада у таквим случајевима када је реч ипак о једној политичкој манифестацији и обрачуну са издајницима, све је могуће.

"То више није право већ чиста сила или политика силе, тако што би се то свело на неку врсту судског убиства", каже Шкулић.

Захтеви за повратак смртне казне у Србији су гласни после свирепих убистава. Попут убиства трогодишње девојчице у околини Зајечара или мештана Житишта. Психолози разумеју револт грађана. Али им не дају за право.

"Чак би можда и један добар део њих био и без суђења, али ствар је у томе да не би смели да се руководимо тиме. Оно што ја знам, а то је да људи који су имали робију десет година и више кажу да све преко пет година, а камоли преко десет или двадесет, је страшније него смртна казна", објашњава психолог Жарко Требејшанин.

Правници немају сумње да би за Србију као чланицу Савета Европе повратак смртне казне био цивилизацијски корак уназад. Ипак, процењује се да 60 одсто светског становништва живи у државама у којима се она и даље примењује. Белорусија је једина у Европи, али је на снази и у Кини, Индији и већини америчких држава. На извршење се често чека деценијама. Али то само умањује ризик од судске заблуде. 

"Пре десетак година у држави Илиној у Америци дошло до једне масовније примене ДНК анализе која раније није била у употреби до деведесетих година, када је установљено да се на више од 200 случајева радило о људима који су били невини", каже Шкулић.

Смртне пресуде у Србији су изрицане до 2001. године. Последња је извршена 92. Стручна јавност тврди да она не делује превентивно. Оно што помаже су ефикаснији закони који штите од насилника и убица пре него што изврше злочин. Попут Тијаниног закона који полицију и грађане тренутно алармира, од чега злочинци највише стрепе.