Нови сазив, нова шанса за Алексин закон

Нацрт "Алексиног закона" први и последњи пут био је пред посланицима на седници Одбора за права детета пре пет месеци. Иницијатива је прихваћена, а надлежним министарствима упућени захтеви да се изјасне о предложеним мерама. Са првим данима формирања Владе, у Одбору очекују да се на столу нађу и мишљења која недостају.

Милена Бићанин из Одбора за права детета рекла је да Одбор за права детета и сви остали одбори који су укључени у ово питање ће дати свој апсолутни допринос, јер просто више немамо куд.

"Чини ми се да смо нажалост преко великих трагедија извукли дебеле поруке, да ствари морају да се реше, и да та питање решавања таквих проблема просто никада не буду на било каквом дневном реду већ дневно актуелно, међу свим и политичарима и организацијама у цивилном сектору", каже Баћанин.

Протеклих година су у Скупштини усвајани Тамарин, Маријин и Тијанин закон - сва три у вези са случајевима у којима су животе изгубиле младе особе, а сами ти случајеви изазвали су бурне реакције јавности.

"Једним законом који јасније предвиђа и одређује одговорности то неће бити на поједином случају, поједином члану породице или блиској особи него ће бити системски решено да се доследно мора спроводити, али то пре свега има карактер превенције", каже психијатар Оливер Видојевић.

Они који су иницирали Алексин закон и скретали пажњу јавности окупљанима надају се скоријем решењу.

"Решење је ту, на политичарима је само да усвоје, то је закон који је практично упутство за употребу, шта могу просветни радници да ураде и службе које се баве децом шта могу да ураде уколико се појави вршњако насиље, чекамо да се то што пре усвоји, зато што је то велики проблем", рекао је Владимир Јовановић из Удружења "Два минута тишине".

Као друштво смо, кажу, након много опомена и те како сазрели да добијемо закон.

"Остаје ми велико питање да ли ћемо као друштво бити способни и да ли ћемо морати да прихватимо да ће се такав закон морати промењивати јер увек ће бити да је закон неправедан, да нешто није у реду, па није ваљало људи ни пре тога, нешто се мора урадити, али свака промена треба да крене од нас самих", сматра професорка Правног факултета у Новом Саду Драгана Ћорић.

Промена законског оквира може да буде добро решење, закључују стручњаци. Ипак, упозоравају, да без промене вредносних модела и понашања, сам закон, не може много да помогне.