Транспарентност: Отварање Поглавља 23 може донети корист у борби против корупције

У документу је наведено да јавно тужилаштво "разматра извештаје Савета за борбу против корупције са становишта евентуалне кривичне одговорности", док, с друге стране, како наводи Транспарентност Србија, није познато да је по било којем од бројних извештаја Савета који су објављени у последње четири године покренут неки кривични поступак.

"Показатељ тог проблема јесу и поједине оцене из првог извештаја о спровођењу Акционог плана за Поглавље 23. У том документу, који покрива период до 30. јуна 2016. године се, између осталог, може прочитати да се "успешно реализују активности" које треба да спрече "цурење информација о кривичним поступцима у току" иако је безброј примера да се у медијима објављују или чак пласирају од највиших званичника подаци о томе", наведно је у саопштењу Транспарентности Србије. 

Додаје се у извештају о спровођењу Акционог плана наводи и да је "Влада до сада поступала у складу" са скупштинским закључцима поводом извештаја независних државних органа, иако је, према оцени Транспарентности Србије очигледно да није.

Организација додаје и да у 2016. години ти закључци нису ни усвојени.

Та организација оценила је да отварање поглавља 23 и 24 у приступним преговорима са ЕУ, може у будућности да донесе користи грађанима Србије, јер се "отвара нови канал за праћење реформи".

"Да ли ће та корист бити само симболична или значајна, зависи од воље државних органа Србије да направе искорак у борби против корупције, а не само да 'формално испуне активности из акционог плана', али и од решености ЕУ да инсистира на резултатима примене закона. Први тест постојања те воље биће спремност да се постојећи непотпуни и неамбиционизни Акциони план за поглавље 23 значајно модификује", саопштила је Транспарентност Србије.

Организација је навела да је један од проблема и то што мере из акционог плана, чак и када би биле у потпуности спроведене у дело до 2018. године, не би донеле потребан ниво промена, јер нису постављене "довољно амбициозно или зато што им недостају прецизни показатељи за оцену успешности".

Транспарентност Србија навела је и да "би било залудно очекивати да ће се ЕУ више старати о интересима грађана Србије него што су они сами спремни да то учине или да ЕУ може да обави било који посао у борби против корупције уместо домаћих институција".

"Прва опасност састоји се у томе што неки проблеми корупције нису јасно препознати у анализама ЕУ, нити су за њих формулисана решења у оквиру европских интеграција. Услед тога скрининг извештај ЕУ и Акциони план за поглавље 23 уопште не препознају као проблем оно што је у Србији један од главних канала за избегавање примене антикорупцијских прописа – закључивање међудржавних споразума", додаје се у сапштењу.