"Стари" студенти траже продужење рока за завршетак факултета

Студенти су петицију послали на више адреса: премијеру Александру Вучићу, министру просвете Срђану Вербићу, председници Скупштине Србије Маји Гојковић, председнику и заменику скупштинског Одбора за образовање, посланику у парламенту Марку Атлагићу.

Студенти у петицији, између осталог, траже да им се омогући да студије заврше по започетом плану и програму, те да им се продужи рок за завршетак факултета за две године.

Према Изменама и допунама закона о високом образовању из 2014. године, последњи рок да стари студенти заврше факултете је 30. септембар ове године и да ће у супротном морати да се пребаце на нови систем студирања по Болоњи.

"То би значило да студенти који су сада апсолвенти буду враћени на трећу или другу годину, што ће нам донети огромне трошкове, плаћање признавања испита, школарине... У плану и програму није ништа мењано само су испити који су код нас били двосеметсрални, болоњцима подељени на два испита", рекао је Танјугу један од потписника петиције који није желео да му се помиње име.

"Стари" студенти кажу да се закон не може примењивати ретроактивно и да у време када су они уписали факултете у прописима није био дефинисан рок за завршетак студија, те да због тога траже да се у изменама Закона о високом образовању унесе одредба да студенти уписани на високошколске установе по ранијем плану и програму имају право да по њему заврше студије.

Они се позивају и на земље у окружењу, те је тако у Босни и Херцеговини рок за завршетак студија по старом програму продужен до 2018. године.

Атлагић каже да је добио петицију студената и сматра да им треба изаћи у сусрет и испунити њихове захтеве јер, како каже, имао је прилику да многима од њих види индекс и лично се увери у висок просек оцена, али да већина њих морала сама да се финансира, те да је то разлог што студије нису завршили на време.

"Пре две године било је више од 24.000 старих студената, тада смо им продужили рок и у међувремену је половина завршила факултет. Сматрам да када би им се продужио рок бар још годину дана да би и ових 12.000 студената завршило факултете по старом програму", рекао је Атлагић.

Да би се испунили захтеви студената, како каже, процедура је таква да Министарство просвете мора да да предлог Влади Србије, која га доставља парламенту на усвајање и на тај начин би могао да се реши проблем вечитих студената.

Помоћник министра просвете Милован Шуваков каже да је став министарства да нема продужетка рока "старим" студентима, а то значи да они студенти који су уписали стидије у предболоњском закону морају да их заврше до краја ове школске године, до краја септембра.

"То важи и за студенте основних студије, а такође и за студенте који бране докторске дисертације по старом програму", рекао је Шуваков и додао да би свако продужење рока било неправедно према студентима који студирају по Болоњи и који су морали да студије прекину уколико у законски предвиђеном року нису завршили.

Помоћник министра каже да продужетак рока није добар ни за високошколске установе, јер су установе и студијски програми у последњих десет година доживели трансформацију.

То значи, како каже, да факултет мора да чува неки испит иако по новим студијским програмима он више не постоји, професор је отишао у пензију, те да то представља и административни проблем и урушава квалитет.

"Наравно, то не значи да студенти којима престане статус студента крајем септембра не могу да упишу нове студијске програме. Уколико постоји сличност, факултети ће изаћи у сусрет и признати им оне испите који се поклапају", наглашава Шуваков.

Коментаришући замерке студената да је то додатни финансијски издатак, он каже да факултети аутономно одлучују шта ће наплаћивати а шта не, али да то не би требало да представља финансијски издатак.

"Ту се поставља питање шта наплаћују факултети ако признају испит који је положен. Факултети не би требали да наплаћују признавање испита, то је административно прекњижавање. И када би се наплаћивало то би требало да буде мало новца и не треба да брине нико", каже Шуваков.

Он је појаснио да је крај септембра и последњи рок за одбрану докторских теза по старом програму и да то значи да уколико је неко пријавио тезу и ако је она одобрена, крајњи рок за одбрану је крај септембра.

"'Стари' магистри имају право да упишу докторске студије директно у трећу годину, како би брже дошли до доктората. На тај начин им се признаје стара магистратура", закључио је Шуваков.