У Србији око 3.000 миграната, дневно из земље оде тек 30

Шефица Канцеларије за азил МУП-а Србије Емилија Јоксић рекла је да је затварање балканске руте појачало илегално прелажење државне границе, уз помоћ кријумчара, због чега је МУП предузео одређене мере, сталне ударне групе у борби против кријумчара, која је оформљена ради спречавања илегалног преласка, нарочито границе са Бугарском.

"Појачане су полицијске снаге и заштита границе, формирани стални контролно- безбедносни пунктови, дубина територије покривена је појачаним бројем полицајаца. Образована је и група за спречавање ирегуларних миграционих токова, основни задатак биће праћење, анализа и разматрање свих активности које се тичу ирегуралних миграционих токова", навела је Јоксићева.

Полиција је, према њеним речима, поднела 1.238 прекршајних пријава због незаконитог преласка државне границе, а поднете су и 173 кривичне пријаве против 295 учинилаца због покушаја кријумчарења 2.385 особа.

Истиче да нас очекује усвајање новог закона о азилу и привременој зашитити, те да је јавна расправа одржана и све заинтересоване стране дале су своје коментаре, а да се тренутно чекају коментари Европске комисије и формирање надлежних органа, ради почетка процедуре усвајања.

Јоксићева је навела да је ове године број изражених намера за азил у Србији око 5.100, те да је непромењено да људи изражавају намеру за азилом Србији у највећој мери због својеврсне легализације свог боравка, те у том смислу свака наредна радња подразумева мањи број лица, па је регистровано свега 496 лица од 5.100 захтева за азил.

"Када се ради о даљим фазама поступка, као што је саслушање, тај број је још мањи и 112 лица за сада је обавило саслушање. Такође, овакав тренд огледа се и у највећем броју одлука по поднетим захтевима, а највећи број је закључак о обустави поступка, јер више од половине особа напустило је поступак, без да сачека коначну одлуку", указала је Јоксићева.

Јелена Шурлан из Комесаријата за избеглице и миграције известила је Одбор да је у Србији тренутно око 3.000 миграната, а да је попуњеност центара за прихват до 50 одсто и да је у њимa тренутно, према подацима од среде, смештена 721 особа.

"У транзитно-прихватним центрима има 563 особа, у редовним центрима 721, ако на то додамо 764 особе на Хоргошу, 238 на Келебији, плус око 500 у београдским парковима, долазимо до цифре од око 3.000 људи у овом тренутку у Србији, а од тога броја, дневно из наше земље легално оде 30", рекла је Шурлан.

Представница Министарства здравља Весна Илић нагласила је да тренутно постоји ризична хигијенско-епидемиолошка ситуација у зони према мађарској граници, где је појачано задржавање миграната, те да су предузети кораци оснаживања локалних самоуправа, како би се очувала здравствена стабилност и српске популације и миграната, као што је очувана до сада.

Заменик заштитника грађана Милош Јанковић истакао је да је у приступу мигрантској кризи Србија одабрала добар, али рискантан принцип - либерални приступ према мигранатима, насупрот рестриктивном приступу свих осталих земаља.

"Потребно је системски размишљати шта са свим људима који су у Србији. Такође, код нас се враћају повређени људи из Мађарске, долазе повређени из Бугарске. Имамо велики број људи који су били жртве злостављања, што описује извештај 'Хјуман рајтс воча'. То нисмо ми јасно, недвосмислено приказали. Држава Србија требало би јасније да прикаже у каквом стању долазе мигранти. Може лако да се преокрене ствар да се каже да смо их ми злостављали", нагласио је Јанковић.

Похвалио је рад тог Одбора и указао да је целе прошле године континуирано сагледавао ситуацију са мигрантима, као и да су увек били укључени представници МУП-а, невладине и међународне организације.

"Такав проактиван, афирмативан приступ довео до тога да смо заједно радили на решавању проблема. У име Заштитиника грађана, изражавам велико признање одбору за све што је учинио до сад", рекао је Јанковић.

Другој седници Одбора за рад, социјална питања, друштвену укљученост и смањење сиромаштва присуствовали су директор Канцеларије УНИЦЕФ-а у Србији Мишел Сен Ло, Франческа Бонели из УНХЦР-а, представници министарстава и невладиних организација.