"Састанак црквених комисија у Ватикану од великог значаја"

У Риму ће данас и сутра бити одржан први састанак мешовите католичко-православне комисије на којем ће се расправљати о начину и дужини рада Комисије која би, како је раније договорено у Ватикану, требало да изађе са мишљењем о кардиналу Алојзију Степинцу и његовој улози током Другог светског рата.

Наводећи да је сваки дијалог добар, Станислав Хочевар је Танјугу рекао да је Свети отац, папа Фрања, показао да се дијалогом могу превазићи многе прошлости.

''То је на неки начин надахнуће за све да у дијалогу тражимо решење за та питања'', истакао је Хочевар.

Аналитичари у Србији, такође, сматрају да је добро што ће бити одржан први сусрет чланова мешовите комисије, али нису оптимисти када је реч о налажењу компромиса.

''Верујем да је ово први у веома дугом низу састанака на којем ће се разговарати о историјским околностима која окружују надбискупа Степинца. Логично би било да тема овог састанка буде оријентационе природе и одређивање пуног састава комисије, јер ово је ипак историјско питање, око којег треба да буде укључено још стручњака из области историје'', каже председник Центра за истраживање религије, политике и друштва Никола Кнежевић.

Он наводи да је састанак веома важан, јер је питање учешћа Степинца кључни камен спотицања у односима између СПЦ и Римокатоличке цркве у Хрватској.

"Папина одлука да оформи комисију пре него што допусти формалну канонизацију представља изразито фер и мудар потез, као и чин којим се изражава поштовања према СПЦ и српском народу", рекао је Кнежевић додајући да се спорна историјска питања могу решити искључиво дијалогом и усаглашавањем око историјских цињеница и никако другације.

Уколико се постигне одређена доза сагласности у раду две комисије, биће то од историјског значаја за две цркве, сматра он наводећи да не би био превише оптимиста с обзиром на то да деценијама уназад на обе стране постоје понекад и дијаметрално супротна становишта о Степинцу.

Оцењујући да нема сумње да је процес Степинцу био монтиран, као и многи други у то време, јер се радило о једном реваншистичком комунистичко - тоталитарном систему, Кнежевић је истакао да са друге стране, постоје историјске цињенице или индикације да је Степинац подржавао режим НДХ и пречесто био пасиван у односу на злоцине почињене у НДХ, те да је уцинио врло мало или ништа да се они спрече.

Све су то питања која се подробно морају анализирати и бојим се да пред овом комисијом предстоји дугогодишњи рад.

И научни сарадник у Институту за новију историју Србије Александар Раковић сматра да је лепо што ће се у уторак одржати први састанак ове комисије која ће се бавити историјском улогом Степинца.

"Могуће је да ће то мало, у неком смислу, довести до побољшања дијалога, али чини ми се, с обзиром на састав делегације Римокатоличке цркве која долази из Хрватске и Босне и Херцеговине, да та страна није спремна да направи компромисе за које је заинтересована СПЦ", рекао је Раковић.

Како каже, уколико и дође до неких компромиса, то ће заправо бити компромиси која би СПЦ могла да направи са Ватиканом, односно, врхом Свете столице.

Иначе, радом Комисије ће координирати француски свештеник Бернард Ардир.

Позивајући се на поуздане изворе, загребачки Вечерњи лист пренео је раније да састанку Комисије, која је формирана на иницијативу папе Фрање, неће присуствовати представник Ватикана.

Српска православна црква противи се Степинчевој канонизацији јер сматра да се није довољно заузео за православце, Србе, Јевреје и Роме који су у време НДХ били прогањани.