Пресе: Како је Балкан постао регрутни центар Исламске државе

Велики изазов је незапосленост младих, упозорава Ведран Џихић са Аустријског института за међународну политику.

Указује да незапосленост младих на Балкану износи 50 одсто, а у Босни чак 63 процента, што је највише у свету.

"Већина младих у Босни живи код родитеља, нема перспективе приступања ЕУ или побољшања животних услова. Такође, приступ тржишту рада још увек је организован од стране страначаког апарата", нагласио је Џихић додајући да је слично и на Косову.

И са Косова се претежно необразовани, незапослени и мушкарци који су се огрешили о закон, из разорених породица, прикључују Исламској држави.

Они беже од породичног насиља, проблема у браку, дугова, наркотика, алкохола и кривичних дела, и у потрази су за партнером, изазовима.

Пресе подсећа да је почетком јуна "Хајат медија центар", пропагандна машинерија џихадиста Исламске државе, објавио видео-снимак са групом наоружаних који најављују талас терористичких напада у Србији, на Косову, у Албанији и Македонији уз позив муслиманима на Балкану да следе "позив килафата", то јест да успоставе исламски систем.

Лист указује да у редовима ИД у Сирији или Ираку највећу групу страних бораца чине, према извештају "Суфан групе", грађани Босне и Косова.

До октобра било је 330 бораца из Босне, а са Косова 232.

Према "Суфану", са Балкана се 875 особа прикључило Исламској држави.

Босна и Косово су, у поређењу са другим европским земљама, натпросечно заступљени.

На милион становника на Косову дође 125 бораца, а у Босни 85, подвлачи Косовски центар за безбедносне студије.

Поређења ради, у Белгији, која се такође бори са радикализацијом својих грађана, на милион становника дође 41 борац Исламске државе.

Регрутовање на Балкану функционише само делимично преко интернета – онлајн садржај служи само као мултипликатор, тврди невладина организација "Атлантик иницијатива".

Пресе указује да је у Босни, као и на Косову, Саудијска Арабија дала великодушне донације за изградњу инфраструктуре и хуманитарне организације после рата деведесетих, чиме је себи обезбедила значајан утицај.

Тиме је саудијски вехабизам годинама добијао на утицају.

Проблем постају све више салафистички проповедачи који у "подземним" заједницама шире своје ултраортодоксне ставове.

Та "легла радикализације", како из назива "Атлантик иницијатива", попуњавају рупе социјалног, здравственог и образовног система, које владе економски слабијих земаља нису у стању да затворе, додаје лист.

Дневник указује да ЕУ повећава притисак на Босну и, како би заврнуо славине новца терористима, Брисел намерава да успостави "црне листе" земаља које олакшавају финансирање терориста.

Према извештајима, како додаје Пресе, Босна је једина европска држава на тој листи, поред већ уобичајених Авганистана, Ирана, Ирака, Јемена, Северне Кореје, Сирије, Гвајане, Лаоса, Уганде и Вануатуа.