Костић: Тесла нам је потребнији него икада

Владимир Костић је истакао да је Никола Тесла део нашег колективног несвесног.

"Увек се сетим када сам са својим унуцима листао сликовницу у којој су имена животиња, земаља, градова, предмета и ликови одређених личности и та деца без свести о значају тих људи, умели су да препознају Теслу. Од њих сам схватио да се ради о личностима које су постале део нечега што бих назвао колективно несвесно, део наше ненамерне самосвести о томе ко смо, куда идемо и шта радимо", рекао је Костић.

Приметио је да нам је Никола Тесла потребнији него икада.

"Ми се данас поклањамо пред човеком који је постао феномен, више од проналазача, више од нашег земљака и родољуба, више од човека који је отиснувши се у свет, заправо пронашао своју линију, не заборављајући оне корене који ће неком другом брату бити спаљени и уништени", нагласио је Костић.

Акедемик Зоран Поповић, потпредседник САНУ, рекао је да је САНУ имала велику улогу у формирању музеја Николе Тесле.

"У едицији 'Српски научници' се појавио чланак који је осветлио Теслин живот и дело и има списак Теслиних патената по земљама где су заштићени", рекао је Поповић.

Тесла - зачетник свих идеја

Професор Електротехничког факултета Бранко Ковачевић каже да је Тесла зачетник идеја које обележавају данашњицу.

"Оно што је данас актуелно, људи који се баве дигиталном техником и виртуелном реалношћу, Теслу виде као неког од зачетника свих идеја. А његова идеја је била једноставна. Да знање треба да буде доступно, јавно добро, а то данас омогућују интернет и модерне технологије", рекао је Бранко Ковачевић.

Државна секретарка Министарства трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић рекла је да је на науци да надограђује Теслина открића и да даље развија његове идеје које су га учиниле ванвременским и бесмртним човеком, а на држави да омогући да његов легат буде у служби грађана.

Нагласила је да министарство спроводи програме за развој информационог друштва и телекомуникационог сектора који имају за циљ стварање прогресивнијег и хуманијег друштва на технологијама које су настале на основама Теслиног рада, при чему је поменула његова истраживања у области радио-технике и бежичног управљања, бежичног преноса информација и изуме засноване на наизменичној струји.

Матић је рекла да министарство као приоритет у неговању Теслине заоставштине види три кључне области - развој информационо-телекомуникационе технологије у сфери образовања, ширење академске мреже која ће бити даљи носилац развоја поменутих технологија и развој широкопојасне инсфраструктуре и приступ широкопојасном интернету свим пословним субјектима и грађанима у Србији.

Истакла је значај унапређења дигиталне писмености, повећања броја ИТ стручњака, изградње бежичних рачунарских мрежа у школама и њихово опремање системима који ће омогућити даљинско учење и повезивање са вршњацима у иностранству.

"Рад на поменутим приоритетима верујемо да ће побољшати услове образовања и пословања у целој земљи, посебно у руралним и недовољно развијеним подручјима и да ћемо успети да на тај начин смањимо дигитални и економски јаз који је огроман у Србији између руралних и урбаних подручја", рекла је Матић.

Сећање на први сусрет са рођаком 

На скупу се обратио и последњи живи рођак Николе Тесле, Вилијам Тербо који се присетио свог сусрета са славним научником када је имао 10 година.

Тербо је рекао да је слушао о Тесли као о уздржаном човеку, али њихов сусрет био је присан и тек више година касније увидео је свој посебан однос са славним претком.

"Његов старији брат је умро на трагичан начин, као и мој, и он је сигурно у мојој мајци препознао своју која је патила због губитка старијег детата. То је учинило нас однос посебним", додао је Тербо.

Испричао је и да је при откривању споменика Николи Тесли на Нијагариним водопадима, боцнуо свој прст како би Теслину крв, која тече његовим венама, што сматра великим даром, оставио на споменику.

Прстом је додирнуо место на споменику где би требало да је срце, јер, како истиче, Тесла није само изумео велике ствари, већ је радио за добробит целог човечанства.

Тербо својом дужношћу, задовољством и чашћу сматра обавезу да говори о Тесли и самим руковањем са другима, нарочито младима, оставља им ту исту обавезу да својим потомцима говоре о великом научнику.

У САНУ ће током дана бити одржана предавања о Теслином животу и делу, а вечерас ће у Галерији науке и технике САНУ бити отворена изложба Теслиних проналазака.