Грађевински шут "лежи" на депонијама

"Србија би располагала великом количнином новца кроз рециклирани  материјал од грађевинског отпада", рекао је секретар Удружења за грађевинарство у ПКС Виктор Кобјерски додајући да ће Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре ускоро формирати радну групу која ће се позабавити тим проблемом.

Кобјерски је нагласио да је проблем и то што се грађевински отпад меша са комуналним отпадом из домаћинства који је због тога, такође, неупотребљив.

Стручњак ПКС је рекао Танјугу да се таквим депонијама мења и структура земљишта и уништава плодна земља.

Према његовим речима, развијене земље рециклирају и до 90 одсто  грађевинског отпада, а за Србију би било довољно када би рециклирала и двадесетак одсто шута.

"Онда не бисмо морали да вадимо шљунак из река нити да уништавамо прелепе планине. Рециклирани шут би првенствено могао да се користи код великих јавних радова, а то су пре свега коридори у чијој изградњи сада за  подтло користимо природни материјал извађен из река, на пример шљунак или стене које се дробе", нагласио је Кобјерски.

Он објашњава да се готово све из грађевинског шута може рециклирати, на пример може се здробити бетон и претворити у подтло за путеве, као што се то ради у свету, а што је врло исплативо.

Кобјерски наводи да је око тога већ имао разне консултације са институтима који су потврдили да нема тог отпада на градилишту који не може да се рециклира и користи.

"Када издробите стару циглу она може да се меша са новом циглом, од старог црепа може да се прави нови цреп, песак кварц, бетон, арматурно гвожђе се топи и претвара опет у арматуру, тако да до 90 одсто тог материјала развијене земље као што су Јапан, Холандија и друге користе за  рециклирани матаријал", објашњава Кобјерски.

Законска регулатива у Србији није дефинисала поступке у вези са грађевинским отпадом, па је Министарство за грађевинарство решило да се позабавимо тим проблемом.

Кобјерски каже да треба донети подзаконске акте који ће дефинисати - ко може да руши објекат, како може да се рециклира, ко може да носи, где можемо да се одложи, на пример, опасни отпад као што је азбест који је штетан по здравље када је у праху и друго.

"Имамо неколико активних депонија, али ниједна од њих не разврстава материјал на начин како се то ради у свету. Грађевински отпад се ставља преко комуналног отпада који се претвара у отпад који не може да се користи, нити може да се спали односно нема енергетску моћ", напоменуо је саговорник Танјуга.

Он је додао да треба одредити и титулара, то јест ко је власник отпада.
"Када дођемо на градилиште, ми знамо да је инвеститор власник тог отпада када руши зграду, али касније би морало да се дефинише, пошто иде на државно земљиште или евентуално ако би се нешто договорило и направила приватна депонија, да се појави држава као титулар који ће да рециклира тај материјал и даље га употребљава", навео је Кобјерски.