Рат сећањима због ратова из деведесетих

Давно је завршен рат деведесетих, али рат сећањима и даље траје. Посебно уочи годишњица злочина. Свака страна прича своју причу јер и даље нема сагласности око квалификације злочина и вредновања жртава. О помирењу ратних сећања говорило се на округлом столу о одговорности држава региона према последицама ратова деведесетих.

Ратови деведесетих за породице жртава су као Крлежина "балканска крчма": кад се угасе светла - не зна се ко кога удара. На то породице додају и велики цех од 130.000 убијених и 200.000 протераних.

"Сада рачун, кажем, неће нико да плати. Свако упире прстом на онога другога и сматра да је други крив", истиче Драган Пјевач из Координације удружења породица несталих, убијених и погинулих са простора бивше Југославије.

Тај пинг понг сад се игра сећањима и играће се док се све стране не сагласе ко су жртве и шта су злочини.

"Правосуђе је код злочина у Сребреници јасно карактерисало као злочин, као геноцид, а очито је да нема политичке воље да се злочин окарактерише као геноцид", наводи Весна Тершелић из организације "Документа" из Загреба.

"Срби пореклом из Хрватске, рат посматрају као продужетак политике из времена НДХ. С друге стране, у Хрватској, један општи медијски консензус и консензус јавности постоји да се радило о великосрпској агресији", истиче историчар Милан Гулић.

Узрок посвађаних сећања у региону је, верује социолог Јово Бакић - национализам.

"У идеологији национализма сваке нације жртва хипостазирана, а жртве смо само ми. Ко има монопол на жртву, тај је етички супериоран", истиче Бакић.

Да ли нас је прошао национализам и јесмо ли ближи регионалном помирењу него пре 10 година? Породице жрвата кажу не, јер им се тада - због процесуирања одговорних за злочине, правда чинила достижнијом. Ипак, то може бити само утисак.

"Не могу да оценим да ли је било боље, нисам сигуран. Оно што се мени чини је да су националистичке енергије неисцрпне", сматра Бакић.

"Када је Хрватска добила нову владу, сви смо остали констернирани национализмом и најнижим страстима које су показане. Ствари иду на боље, али не иституционално, што само показује да су људи овде много разумнији често од наших политичких елита", додаје Хрвоје Класић са Филозофског факултета у Загребу.

А политичке елите, сагласни су учесници округлог стола, морају да воде помирење сећања. И на овај скуп били су позвани представници државе и из Србије и из Хрватске, али - нису се појавили.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.