Селаковић: Пријепоље град-симбол уважавања разлика

"Не тражимо разлике, већ тражимо заједничку будућност, јер ће у њој моћи да живе наша деца. Ово није дан када се слави ослобођење у неком рату, ово је дан када се први пут помиње Пријепоље", истакао је Селаковић.

Када кажете Пријепоље, ту је и Милешево и Свети Сава, али ту је и Ибрахим Пашина џамија и више од четири века стар Куран, ту је и Сахат кула, Кумановића и Давидовића, рекао је Селаковић.

Лидер Бошњачке демократске заједнице Муамер Зукорлић, изјавио је да Пријепоље обележава свој дан веома богатом традицијом.

"Традиција је веома важна за оне који знају да је цене и знају да је претворе у енергију за бољу будућност. И историја са свим оним слатким и горким има смисла уколико је правилно разумемо и претворимо у лекцију за бољу и светлу будућност. Пријепоље је питом град у долини Лима, представља кулутуролошки симбол и барјак овог подручја и заслужује сваку подршку и афирмацију", нагласио је Зукорлић.

Пријепоље, симбол заједништва, ту снагу има из прошлости, али представља један нуклеус новог заједништва овде у Санџаку и целој Србији, додао је Зукорлић.

"Пријепоље је и симбол заједништва између Србије и Босне. Босански краљ Твртко управо је овде крунисан", подсетио је Зукорлић.

Председник општине Драгољуб Зиндовић, изјавио је да је Пријепоље мали, али "дуговечни" град, а трагови његовог првог помињања у писаним документима воде нас у 1343. годину.

"Први пут се помиње у једном Дубровачком уговору сачуваном у Дубровачком архиву као место код трга манастира Милешево. У то време постаје стециште дубровачких каравана који се у њему задржавају ради трговине. Књига "Историја државе и права југословенских народа до 1918. године", прво помињање Пријепоља датира 11 година раније", истиче Зиндовић.

Пријепоље се очито градило и развијало у средњовековном Милешеву, духовном средишту моћне државе Немањића, подсећа он и додаје да је вековима пре тога овај крај био станиште људских заједница.

"Археолошки локалитети са материјалним остацима потврда су живота староседеоца, разних номадских и ратничких племена, потом Илира, Келта, Римљана, Словена, Турака. На овој раскрсници путева и цивилизација, стецишту каравана, ходочасника и путописаца сударале су се и прожимале разне културе, водили ратови и дизале буне. Мењале су се друштвене, економске, просветне и културне прилике у којима је са различитим успесима постојало и остајало Пријепоље", истакао је Зиндовић.