Плагијатори остају без звања и посла

Недостаци у пракси који су се појављивали током година, сада остају за академском заједницом. Пошто га је Сенат усвојио, дуго очекивани Правилник о поступку утврђивања неакадемског понашања у изради писаних радова, ступа на снагу по објављивању у Гласнику Универзитета у Београду.

"Оно што је најважније то је да су процедуре прописане, јер недостатак процедура је био највећи проблем на универзитету. Сада имамо целокупан скуп докумената по којима мора да се поступа", каже ректор Универзитета у Београду Владимир Бумбаширевић.

Ако се, на пример, утврди постојање неакадемског понашања, у изради писаних радова, Етичка комисија може предложити и да мере за повреду Кодекса буду изречене ментору, рецензенту и члановима комисије за писање извештаја о наставном и научно-истраживачком раду.

"Уколико се установи да је плагијат у питању и да је особа на основу тог плагијата квалификована за одговарајуће звање, онда је једна од мера да, након одлуке наставно-научног већа, декан изрекне одговарајућу меру, поготову када је реч о докторској дисертацији, подразумева и одузимање звања", истиче проректор Универзитета у Београду Живан Лазовић.

Усвојени су и Кодекс професионалне етике и Правилник о раду етичких комисија и одбора за професионалну етику Београдског универзитета. Тако су чланови заједнице дужни да своје обавезе извршавају одговорно, савесно и професионално, недозвољен је сваки облик дискриминације на Универзитету, забрањена је свака врста узнемиравања међу члановима универзитетске заједнице, а они су дужни и да се држе начела непристрасности.