Избегличка криза исцрпљује државне буџете

Избеглице се у Србији не могу видети дуже од неколико дана. Њихов циљ су удаљеније и економски развијеније земље, а то није случајно.

"Наши капацитети су ограничени, кад кажем наши, мислим на све земље региона. С друге стране, економски смо ограничени због високе стопе незапослености и ниског раста БДП-а", каже Јелена Миновић са Института економских наука у Београду.

Иако смо избеглицама само пролазна станица, буџет земаља региона их је осетио - у овој години 0,10 одсто српског БДП-а потрошено је на избеглице, а хрватског 0,11 одсто. То је знатно мање од Шведске која је потрошила највише један проценат БДП-а, али се, због огромне разлике у стандарду, мањак у буџету у овом делу Европе више осећа.

Проценти би вишеструко расли када би се овде дуже задржавали или остајали.

"Када се избеглице краће задржавају онда они више троше, а државе мање троше. Међутим, уколико би дошло до дужег задржавања или останка неког дела избегличке популације, у том случају је примећено смањење њихове личне потрошње, док долази до повећања буџетских трошкова, односно издатака државе у којој се налазе", објашњава Јелена Миновић.

Закони у Србији, Хрватској и Македонији су изузетно повољни за избеглице.

"Закон тим лицима гарантује право на рад, на бесплатно образовање, на бесплатно здравство - сва права која имају резиденти", додаје Миновић.

Дужи боравак већег броја избеглица Србија економски не би могла да издржи без помоћи споља. Срећом по Србију то је јасно и избеглицама, па за сада такву намеру и не показују.