Шодер: Број избеглица oпаo, али потребе веће

"Јуче, на граници са Мађарском, имали смо више од 200 деце избеглица са својим родитељима", рекао је Шодер Танјугу, уочи 20. јуна, Светског дана избеглица и истакао да су многи међу њима Сиријци, Авганистанци, Ирачани, односно да долазе из земаља у којима постоје сукоби и прогони.

Када су рестриктивне мере сукцесивно постављене и спровођене на европским границама било је око 2.000 људи који су остали у Србији, каже Шодер и истиче да су ти људи нашли начина, углавном нерегуларно, јер нема довољно легалних, да наставе свој пут, и тако је њихов број са 2.000 пао на 900, овде у Србији.

"Полако се сада бројеви опет пењу, јер, у овом тренутку, кад убројимо све оне које је Влада сместила у прихватне центре, према грубим проценама у овом моменту на територији Србије их има 1.800. То је број којим се може управљати, али проблем је у томе што не постоје правни путеви кретања на располагању, потребе за заштитом и за помоћи су веће, зато што су сада људи подложни злоупотребама кријумчара, криминалаца", наводи Шодер.

Наглашава да је избеглицама, када дођу у Прешево, потребна медицинска заштита и друге услуге, тако да сматра да иако су бројке пале, потребе су можда веће, јер су и даље 40 одсто избеглица деца.

Шодер сматра да је позиција избеглица непримерена 21. веку, да смо их сви прошле године видели кроз све земље на њиховом путу како ходају данима, недељама, у блату, по снегу.

"То је нешто што не би требало да се дешава у Европи 21. века. Морају да постоје правни, законски начини, да избеглице нађу заштиту, пресељење, да се споје породице. И зато је потребно је да имате међународни, европски систем који функционише", нагласио је Шодер.

"Протеривање избеглица забрањује међународно право"

Забринут је због рестриктивних пракси на границама и једностраних одлука неких држава, које не дозвољавају избеглицама да добију заштиту и истиче да протеривање избеглица, њихово уклањање са територије, није дозвољено по међународном праву.

"Ми ћемо наставити да апелујемо на све земље чланице да одустану од таквих индидвидуалних пракси, до прихватања једне свеобухватне мере за решавање ситуације, којом ће се обезбедити да избеглице имају приступ азилу и да не пате непотребно док траже заштиту и помоћ", нагласио је Шодер.

Према његовим речима, УНХЦР промовише међународни систем који функционише, где и избеглице нађу ефикасну заштиту и и ниједна држава не бива преоптерећена, већ постоји међународна солидарност, дакле - расподела терета.

То понекад недостаје, наглашава Шодер, као што је могло да се види последњих 12 месеци у Европи, где је постојао недостатак солидарности, где је било унилатералних мера, није коришћено европско међународно право, већ су коришћене мере које нису засноване у међународном праву, што директно утиче на избеглице.

Ситуација са прихватом избеглица се не може генерализовати, каже Шодер и наводи да постоје богате земље, које хоће да преузму одговорност, али истиче потребу веће солидарности и јединствености у приступу, да богате земље виде и користи које избеглице доносе са собом у своја друштва.

"Богате земље имају старију популацију, а избеглице имају много вештина и енергије коју доносе са собом, али, да, мислим да је нажалост истина да је већина избеглица удомљена у мање богатим земљама и то је чињеница. Ми, наравно, увек промовишемо идеју да богате земље озбиљно преузму и имплементирају своје одговорности и да помогну заштити избеглица", рекао је Шодер.

Према његовом мишљењу, Конвенција о статусу избеглица из 1951. и даље је важна и тако ће остати, дефинише оквир који је универзалан за цео свет, који је успостављен после Другог светског рата, и у њој су укорењене фундаменталне европске вредности.

"Нема разлога да мислимо да Конвенција више не важи само због тога што је неки људи другачије или слабије разумеју", истакао је Шодер.

Осврћући се на 40. годишњицу од отварања Канцеларије УНХЦР у Београду, рекао је да је постојала изванредна сарадња све то дуго време, да се много ствари догодило, али да су у УНХЦР-у поносни оним што су помогли Србији да оствари, што су помогли да пружи помоћ стотинама хиљада избеглица из Босне и Хрватске, који су добили и нашли нови дом овде у Србији, исто тако и великом броју интерно расељених лица са Косова.

"Сада поново, у овој избегличкој кризи, знамо да се Србија опходила према тим избеглицама на хуман начин и на многе начине понашала се знатно боље него многе друге земље, укључујући неке европске", закључио је Шодер.