Побољшање услова за вантелесну оплодњу

После још једног ултразвучног прегледа, за тридесетдеветогодишњу Данијелу, само лепе вести.

"Ево га носић, очи, померила се... Ево сад се види лепо главица, и срце како куца", каже лекар на ултразвучном прегледу.

Данијели Андровић Мићовић ово је прва трудноћа. Покушавала је и раније да остане у другом стању.

"Свакоме је жеља да природним путем остане у другом стању, али то није некад могуће, тако да сам дошла у ситуацију да имам 39 година, да сам први пут радила вантелесну", каже Данијела.

Тијана Здравковић из Пирота је постала мајка у 35. години.

"Ово је дуг период, врло стресан... Чека се извештај комисије да могу на вантелесну, и када се све то добије, општина даје 100.000 динара", каже Тијана која је процес завршила у Новом Саду.

Једна од пет државних установа у којој се ради поступак вантелесне, од првог јула затвара своја врата за ту процедуру, али због проширења капацитата.

"У наредних четири до пет месеци та цела прича би требало да заживи у једном потпуно новом облику. Што значи да ће се радити и поступци замрзавања јајних ћелија, што је такође велики напредак за пацијента. Сигурно да ће процес бити не само квантитативно већ и квалитетно проширен, није само упитању број него и квалитет - имаће све што се ради у савременим центрима", рекла је Снежана Ракић, вршилац дужности директорке ГАК Народни фронт.

Доктор Слободан Радуловић из Специјалне болнице за стерилитет истиче да је држава схватила значај наталитета и активно се укључила у решавање проблема.

"Поздрављам то и не видим да ће се зауставити, биће само боље из године у годину... Лимит од 40 година је апсолутно низак и то треба подићи. Мислим да би 42 године била нека реална прича, а то се и показује јер једна по једна држава прихвата ту промену", каже Радуловић.

Из Фонда за здравствено осигурање најављено је да би држава ускоро могла да плаћа и трећи покушај вантелесне оплодње. Захваљујући тој медицинској методи, која се годишње највише пута и уради, широм света, на свет дође преко милион беба.