Француски универзитети отварају врата српским студентима

Од јесени ће још педесетак студента из Србије бити део велике породице од 290.000 младих из читавог света који се школују у Француској, земљи која је по броју страних академаца трећа у свету, после САД и Велике Британије. Млади се за студије у Француској одлучују, пре свега, због истраживачког рада и добре праксе.

"Годину дана је трајао мој мастер програм. Први део су били испити, затим сам наставила шестомесечну праксу при француском Истраживачком центру за пољопривреду, пракса је била део моје мастер тезе", објашњава Велиборка Јосиповић.

Дипломци школа за инжењере или менаџмент налазе у 95 одсто случајева посао за мање од шест месеци, а 50 одсто њих потпише уговор о раду пре краја студија.

"Настављам економију у Бордоу, смер квантитативне финансије. Првенствено због језика који причам довољно добро и могућности да се интегришем у француски образовни систем, друга ствар је француска отвореност према страним студентима", наводи Тодор Мохан, студент Универзитета у Бордоу.

Невена Словић, студенткиња Факултета за природне науке у Стразбуру, истиче да је филозофија живота у Француској веома допала.

Француска у просеку издваја 11.740 евра по студенту годишње, како би свима гарантовала приступ образовању на државним факултетима.

"Ми издвајамо готово седам одсто бруто домаћег производа за трошкове образовања. И страни студети имају готово исте могућности као и Французи. С обзиром на то да влада на неки начин субвенционише студирање, то представља једну врсту индиректне стипендије, а трошкови самог уписа су веома ниски", истиче Кристин Моро, амбасадорка Француске у Србији.

Међу првих стотину универзитета на Шангајској листи четири су из Француске. Шанса за упис неког од њих, младима се пружа поново у новембру, када се отвара нови конкурс.