Ђуровић: Понашање Мађарске показује одсуство за сарадњу

Радош Ђуровић је, коментаришући закон који је данас усвојен у Мађарској, а који полицији дозвољава да враћа натраг илегалне мигранте које открије у зони од осам километара од јужне мађарске границе према Србији, указао да је за враћање људи који су илегално ушли из наше земље у Мађарску потребна и сагласност земље пријема, односно Србије.

"Остаје нејасно да ли ће мађарска полиција испраћати мигранте у транзитне зоне, или ће осигурати да буду изван зида, а ако то буде случај, поступаће противно споразуму о реадмисији, за који им треба сагласност Србије за свако враћање људи", рекао је Ђуровић за Танјуг.

Према његовим речима, Србија се тренутно не саглашава са таквим депортацијама, јер сматра да не може она да носи терет миграција и у тим околностима, Мађари су формирали транзитне зоне, које су, истиче, једна правна фикција, да један део територије на територији Мађарске није део где спроводе ефективно и ефикасно своје прописе, већ део територије где би могли људе да "удаље" само формално из Мађарске.

"Ситуација је компликована, јер је Србија по уговору о реадмисији између ње и Мађарске дужна да људе који илегално пређу са наше територије, уз адекватне доказе о преласку, врати назад. Постоји међународна обавеза, а по ономе што знамо на терену, Србија не преузима људе назад, уз објашњење да мађарске власти заиста сваком дају негативну одлуку о азилу, изигравају сопствене прописе и све људе одбијају из азилне процедуре", прецизирао је Ђуровић.

Сматра да управо та ситуација и неразумевање суседа може даље да ескалира кроз усвајање таквих закона са мађарске стране, "што показује одсуство било које свести о сарадњи".

"Ово не може да буде никако проблем који се тиче само Србије, где ће се људи враћати, да Србија буде некаква транзитна тампон- зона, где ће сви моћи да врате било кога, а да просто нема никаквих обавеза са њихове стране", нагласио је Ђуровић.

Истиче да су Мађари, суочени са проблемом који не могу да реше, формирали транзитне зоне, области на Келебији и Хоргошу, на мађарској територији, са правном фикцијом да на том простору Мађарска ефикасно не спроводи своју власт и прописе.

"Транзитне зоне служе као места где би Мађари протеривали људе којима би дали негативну одлуку у азилном поступку. Пошто не могу да их удаље у Србију, они би онда у тим транзитним областима људе смештали у ограђени простор, у коме би важила фикција да нису на територији Мађарске, већ да су удаљени", каже Ђуровић.

Истиче да мигранти на крају успевају да побегну из тих "окружених, нехуманих простора" на мађарској земљи, прескачу ограде и настављају пут кроз Мађарску даље.

"Међутим, новим изменама закона, претпоставља се да ће мађарске власти покушавати да те људе чак из транзитних зона гурају изван граничних прелаза, на територију изван ограде, а та територија, подсетићу, исто тако је мађарска територија", рекао је Ђуровић.

Сматра да то суштински показује да Мађари немају решење како да зауставе миграцију, да зид не функционише, да су покушаји да се ограда пресече бројни и упорни, те да су због тога и отворена та два гранична прелаза, која пропуштају по 30 људи дневно.

"Када имате 30 људи дневно, а имате стотине који долазе, онда имате илегална насеља која се формирају на оба гранична прелаза, са наше стране ограде и могу рећи да је тешка ситуација на терену, и фактичка и хумана, поготово са све топлијим временом. Нема хигијене, основних животних услова, а сви се надају да ће доћи на ред", рекао је Ђуровић.

Наглашава да контрола ограде за Мађаре подразумева огромне материјалне издатке и финансијске трошкове, додатно ангажовање полиције, војске, других служби и да то ствара огроман притисак на Мађарску, без решења, те да је њима јако тешко да објасне својој јавности да и поред ограде људи упорно покушавају да је пређу и на крају успевају.

"То је за Мађаре правно нерешив проблем, јер је потребна сагласност Србије да би се људи легално депортовали. Проблем управо подразумева сарадњу, а не овакве једностране потезе", истакао је Ђуровић.

Сматра да ће нашој власти бити јако тешко да реагује, имајући у виду процес придруживања ЕУ и да је због тога наша позиција по питању миграције изузетно тешка, јер Мађарска и Хрватска, како је рекао, могу на многе начине да услове понашање наших власти по питању миграције.

"Србија не сме да занемари сопствене прописе и мора да остане привржена оваквом поретку и стању ствари", рекао је Ђуровић и додао да такво понашање мађарских власти преваљује терет миграције на Србију, а противно је и међународном избегличком праву.