Кампања (не) прави децу

"Водите љубав за Данску" - то је порука коју су Данци у споту послали будућим родитељима како би подстакли наталитет. Девет месеци касније, у тој земљи очекује се рођење око 1.200 беба више него прошлог лета. Да ли таква кампања може да поправи суморну статистику и у Србији?

"Велики проблем је што ми као нација изумиремо, али мислим да сама кампања не може да реши тај проблем, можда мало да скрене пажњу али не превише", каже Борислав Миљановић, маркетиншки стручњак.

Да скрене пажњу покушао је и турски председник Реџеп Тајип Ердоган. Наиме, сматра да су жене које не желе да постану мајке непотпуне и мањкаве. Сличне поруке у другим земљама само би изазвале бес, сматрају стручњаци.

"Без сређивања економске ситуације мислим да неће претерано допринети, а нарочито не неке запаљиве поруке политичара", каже Миљановић.

Иако у Србији свака друга породица има само једно дете, двоје тек око 40 одсто, троје тек седам процената – родитељи не криве само економску ситуацију. Подршку морају, каже, да имају на локалном нивоу. Финансијска средства јесу значајна, али нису пресудна.

"Ми можемо да радимо кампање и са државног нивоа, да причамо и о дечјем и родитељском додатку али оно што је суштински је да се у заједници у којој се роди дете развијају различите услуге подршке породици са децом, да је лако уписати дете у вртић, да је једноставно да дођете до свог лекара, педијатра", каже Драгана Соћанин из Удружења родитеља.

Данашња статистика не чуди ни демографе. Већ четврт века у Србији се рађа око 35.000 мање деце. Просечна старост становништва је више од 42 године.

"Бејби бум се код нас завршио пре пола века, у суштини врло краће него у већини европских земаља, неких 10 до 15 година, и то је један од битних разлога зашто је данас код нас ситуација драматичнија него у другим земљама, али у питању је исти процес који захвата практично целу Европу. Такав ниво бејби бума какав је био после Другог светског рата је незамисливо очекивати у наредним деценијама не само у Србији него у европском контексту", каже Владимир Никитовић, демограф.

Почетак деведестих означио је пад стопе наталитета у Србији. У слично време као и у Русији. Али су се Русима милијарде уложене у поправљање демографске слике вратиле позитивним природним прираштајем.

У тој земљи се се, на пример, издваја око 10.000 евра за друго, треће и свако следеће дете. Швеђани су проблем ублажили смањивањем пореза паровима који имају мали размак између рађања деце.