Више од милијарду људи нема приступ пијаћој води

Више од пет милиона људи годишње умире од болести које су узроковане загађеном водом, највише у Африци.

"У Гани две трећине становништва тешко долази до воде. Око 10 одсто људи уопште нема воду. Покушавамо да пронађемо најбољи начин за пречишћавање подземних вода, јер су загађене и угрожавају здравље, посебно деце", каже Абдула Салифу из Гане.

Шик Бекај Гај из Министарства високог образовања и науке у Сенегалу каже да користе кишницу, али да је проблем пошто киша пада само три месеца у години.

"Јако су нам важне подземне воде за снабдевање становништва, а за то је неопходно још много истраживања, иновација и инвестиција", додаје Шик Бекај Гај.

Европа не оскудева са водом, али колико водимо рачуна о њој? Око 80 милиона људи који живе у сливу Дунава користе ту воду, али је и враћају у реку, пречишћену или не.

"У последњих 20 година у већини земаља нема проблема са отпадним водама. Загађење органског порекла је смањено за 50 одсто, а план је да до 2021. све буде покривено одговарајућим системима за прераду отпадних вода", истиче Иван Завадски из Међународне комисије за заштиту Дунава.

Све земље кроз које Дунав пролази су, по међународним конвенцијама, обавезне да очувају квалитет те реке.

"То подразумева да у свим градовима имамо постројења за пречишћавање отпадних вода што још није случај у Београду. Ми имамо само канализациони систем који прикупља сву отпадну воду и имамо планове које радимо више од 20 година", каже Владимир Таушановић председник Асоцијације водовода у сливу реке Дунав.

Милан Димкић из Института Јарослав Черни каже да пијаћу воду у Србији има 80 одсто грађана, од тога је, истиче, једна половина беспрекорна, а друга није.

Само у Београду неопходно је изградити четири, а у свим градовима који имају више од 20.000 становника морају да се изграде постројења за прераду отпадних вода.