Ђукић: Цензура на интернету могућа и увелико присутна

Ђукићева је, на Међународном форуму "Нова ера новинарства: Збогом мејнстриму", оценила да контролу над информацијама на новим медијима држе они чији је циљ да очивају свој интерес и утицај.

"Контролу над информацијама на новим медијима држе, исто као и у мејнстрим медијима, они цији је циљ да очувају свој интерес и утицај, а тај интерес не мења много своје лице, које стоји иза политика и капитала", сматра директорка Танјуга.

Према њеним речима, новим медијима владају најбогатији индустријалци и бизнисмени чији су интереси у директној вези са владама и корпорацијама.

"Интернет цензура слична је цензури у традиционалним медијима, с тим да садржаје на интернету не цензуришу само појединци, компаније или владе држава, већ и нови медијски играчи, који могу да ограниче или блокирају приступ појединим веб страницама", рекла је Ђукићева.

Ако су разлози блокаде чак и оправдани, са аспекта опште безбедности, безбедности деце, онемогућавања ширења идеја мржње, фашизма, тероризма, резултат је исти - блокирање веб страница, односно садржаја који се сматрају непожељним, приметила је Ђукићева.

Навела је да је највећи интернет цензор Гугл, који функционише у више од 200 земаља, а у свим тим земљама мора да послује, односно да се понаша онако како налажу локални закони и прописи.

"Тако се дешава да државе, у којима Гугл ради, траже да се уклоне одредени садржаји или да се укине приступ одреденим доменима. Према подацима те компаније, које је прошле године пренео Си-Ен-Ен, а онда и сви други медији, владе разних земаља у 2013. години затражиле су од Гугла да уклони 39.374 појмова из претраге. Уз то, Гугл је морао да 'обори' или укине 36,5 милиона линкова, видео снимака и другог садржаја", навела је директорка Танјуга.

Нови медијски играчи и нови дистрибутери информација доносе своја правила којима ограничавају пуну слободу изражавања и информисања.

"Потребна контрола над садржајем који се дистрибуира на мрежама"  

Ђукићева наглашава да је потребна нека врста контроле онога што се дистрибуира на мрежама, додајући да Гугл и остали претраживачи блокирају и педофилске или екстремистичке садржаје.

Ако су некада мејнстрим медији били филтер за информације, будући да су новинари најпре испитали све аспекте неке вести или догађаја, сада то најчешће иде обрнутим процесом: нешто се "баци" на мрежу, блог, вебсајт, па тек потом уследе коментари.

"Они су и аматерски и стручни, некада се јаве познаваоци који релативизују или блокирају нетачну информацију или је у крајњем скору 'избрусе' до границе истинитости. Али ослањање на то да ће широки читалачки аудиторијум оборити лажну вест оном брзином којом се она нашла на мрежи помало је утопистичка", оценила је Ђукићева.

Кад је реч о сигурности влада, држава и корпорација, Ђукићева не сумња да ће и даље успевати да контролишу на глобалним мрежама оно до чега им је посебно стало.

"Асанж је пример слободе, али и цензуре, да не пребројавамо сад ко је све и колико страница Викиликса блокирао. Он је такође и даље ипак више "случај", него правило. Не верујем ни да ће то икада бити", рекла је директорка Танјуга.

Поједини учесници говорили су о примерима цензурисања информација у корист руске позиције у Украјини или Сирији.

На панелу је било речи о томе да, према проценама, готово половина становника Европе не воли мејнстрим медије.

Ђукићева сматра да то за сада није утемељено у истраживањима и подацима, али да је примећује да "публика", без обзира на све, кад жели да се обавести о актуелним догађајима у својој земљи и свету поверење најпре поклања професионалним медијима на смарт телефонима.

"Сви заинтересовани за актуелне информације из земље и света на мобилним телефонима, који су постали доминантна платформа и користе их сви без обзира на године, образовање и интересовања, отвориће најпре апликације брендираних медија. Зато верујем да ће и у ери која долази 'брендирана' вест бити важнија него икада", рекла је Ђукићева.

Указала је и да нове медије треба посматрати из два подједнако легитимна угла - као платформе за комуникацију и изражавање политичких ставова и погледа на свет, али и као платформе за информисање.

Предожила је и да се прецизније дефинише шта се мисли под мејнстрим медијима, јер мејнстрим већ умро осим ако се не говори о форми штампа, радио, телевизија.

Додала је да се медији увелико прилагођавају новој стварности, да сви мејнстрим медији то раде, а они који се опиру - њих више и нема.

"Зато, ако се под констатацијом да мејнстрим новинарство иде у историју, подразумева нестанак професионалних медија, односно професионалног новинара, а мени се чини да се некако размишља баш у том правцу, онда мислим да је то погрешан закључак", рекла је Ђукићева, додајући да лично нема ништа против нових медија.

Оно што разликује професионалне медије од нових јесте одговорност и ипак, у крајњој мери, кредибилност информације. Нетачна информација твитераша не 'кошта' ништа, а медији после таквих случајева могу изгубити кредибилитет, тиме и публику, новац, радна места, каже директорка Танјуга.

Једно од питања којима су се бавили учесници панела била је и доступност информација, а Ђукићева је подсетила да су подаци показали да више од половине човечанства нема приступ интернету, као што нема ни приступ води, храни, образовању.

"Наш свет захтева релативно богатог читаоца, који има смарт телефон, зна енглески, има интернет, који је образован како би могао да прати и просуђује о ономе о чему се информише", рекла је Ђукићева.

Питање које је било постављено свим учесницима панела тицало се правца у којем ће се у будућности развијати интернет, а имајући у виду да Кина и Русија имају свој интернет да ли ће тај развој ићи у праву националног или правцу унификације и глобалних мрежа.

Према мишљењу директорке Танјуга, уколико би се ишло у правцу националног то би био реверзибилан процес у односу на досадашњи цивилизацијски и друштвени развој.

"За глобалну обавештеност, али не и за унифицираност"

На питање модератора да ли је за унификацију, она је одговорила да је
"за глобалну обавештеност, али не и за унифицираност".

"Желела бих увек да знам шта се дешава не само у мојој земљи већ и другде у свету", напомиње Ђукићева.

Такође, комерцијални директор медијагрупе "Мејл енд Гардијан груп" Крис Борејн тврди да не би волео да се ствари развијају у правцу националног.

Скуп организује "Росија севодња", а учествују медијски стручњаци из више од 30 земаља света - САД, Велике Британије, Француске, Индије, Кине, Јерменије, Египта, Азербејџана, Уједињених Арапских Емирата.

Форум је завршен данас, а учесницима се обратио и руски председник Владимир Путин.