Агенције грађанима утерују дугове

Звоно телефона и пошта у сандучету за Драгана Јовановића од 2013. постали су ноћна мора. Његов дуг, за који иначе тврди да је неоснован, оператор мобилне телефоније продао је тзв. фирми за утеривање дугова, која годинама не одустаје у намери да га наплати на разне начине. У опоменама које му шаљу не наводе на основу чега је настало дуговање, само износ дуга и камате за кашњење у плаћању. Захтевају да плати и опомену 3.000 динара.

"Врше притисак и преко телефона, често неће да се представе као агенција која врши наплату дуговања, већ се представљају као туристичка агенција и онда обећавају нека путовања, неке награде само да би дошли до човека", каже Драган Јовановић.

Од једне такве фирме успели смо да добијемо само писани одговор. Извршни директор каже да је на путу и одбија притужбе грађана на узнемиравања телефоном, дрскост запослених и примедбе да покушавају да наплате и застареле и отплаћене дугове.

"Наше пословање заснивамо на високим етичким и професионалним стандардима које нам прописује групација која је присутна у 12 земаља југоисточне Европе и законским оквирима Републике Србије. До сада смо откупили више десетина хиљада потраживања од мобилних и кабловских оператора. Уколико директни преговори са дужницима не резултирају договором и плаћањем, принуђени смо да потраживања која смо откупили наплатимо судским путем", каже Владимир Ненадовић, извршни директор "Кредиекспреса Србија".

Међутим, такве фирме често одустају од наплате дуга онда када грађани ангажују адвоката. Искуство једног од њих показује да у многим случајевима покушавају да наплате застареле дугове или да је њихов уговор с оним од кога су га откупили – мањкав. Саветује грађане шта треба да раде када добију позив од тих фирми.

"Да тражи да се тај нови поверилац, стицалац, легитимише, да му достави уговор о преузимању дуга да би он видео да ли је и његово дуговање пренето и тек онда да с њим или уђе у преговоре или настави судске поступке с њим ако су били, или уколико је све то застарело, онда одбије да плати", каже адвокат Александар Радивојевић.

Додаје и да дуг за рачуне које месечно плаћамо – за комуналије, телефон, интернет – застарева за годину дана уколико у том периоду онај коме смо дужни не покуша судски да га наплати.

Од 2011, од када се примењује Закон о заштити корисника финансијских услуга, банке не могу да уступе проблематичне кредите физичких лица фирмама које откупљују дугове, већ само другој банци. Ипак, у Народној банци нам кажу да се разматра могућност да банке уступе та потраживања и неким другим финансијским институцијама, којим – још не знају, али тврде да то неће бити на штету грађана.