Међународна сарадња и реформа полиције за борбу против трговине људима

На глобалном нивоу, показују подаци Фондације "Иди слободно", 68 одсто случајева трговине људима чини принудни рад. У Србији је, оцењују невладине организације, број жртава трговине људима у порасту али не и број радно експлоатисаних.

Ове године од четири кривичне пријаве свега једна се односи на то дело. Жртве радне експлоатације су најчешће мушкарци, често грађевински радници.

"Врло често кажу да су отишли са много више новца него што су се вратили, да су били далеко од било кога да им помогне, да су били у прекршају јер нису имали радне дозволе, да им је било прећено полицијом. Када се врате и ако буду идентификовани као жртве трговине људима и када се деси да се води неки спор, оно што је искуство невладине организације 'Атина', је да се углавном изричу минималне казне", истиче Јелена Хрњак из невладине организације "Атина".

Са отварањем поглавља у преговорима с Европском унијом, борба против трговине људима у Србији могла би да буде ефикаснија и на пољу превенције. Владин Акциони план за поглавље 24, на пример, подразумева јаче активности у борби против трговине људима, међународну сарадњу, као и реформу полиције.

"Желимо да направимо једну специјализовану линију рада која ће се борити против трговине људима и која ће се борити да се проактивно спроводи истрага и да ми спречимо трговину пре него што се деси експлоатација и прикупимо све доказе, а да се не базирају на изјавама жртве", напомиње Митар Ђурашковић, начелник Одељења за сузбијање прекограничног криминала.

Осим регистровања жртава и доказивања тог кривичног дела, проблем су и казне које добијају трговци људима, сматрају невладине организације. Пракса показује да се често дело трговине људима преквалификује као блаже кривично дело, па су и казне ниже.

"Није у питању незнање нити лош закон већ је реч о сложеном кривичном делу које је у вези с више других радњи, па је тужиоцу тешко да буде директан у доказивању и онда му је лакше да докаже неке елементе који су иначе део тог комплексног кривичног дела", указује професор Милан Шкулић са Правног факултета у Београду.

Према неким проценама, највише жртава трговине људима је у Индији, следе Кина, Пакистан, Узбекистан и Русија. Готово свака трећа жртва је дете, а више од 50 одсто су жене и девојчице. Њихов рад, како се процењује, трговцима људима доноси 150 милијарди долара нелегалног профита сваке године.