Србија 27. у борби против модерног ропства

Највећа учесталост модерног ропства у Европи је у Македонији са 0,639 одсто становништва, а тик иза је Турска са 0,626 одсто, следе Пољска са 0,476 и Босна са 0,467 одсто становништва, док је Србија са 0,404 одсто на петом месту које дели са још 10 европских земаља - Румунијом, Грчком, Чешком, Бугарском, Хрватском, Литванијом, Летонијом, Естонијом, Кипром и Црном Гором, пренео је Еурактив Србија.

У Европи је најмања распрострањеност модерног ропства од 0,018 одсто у 12 земаља, претежно Западне Европе, укључујући Француску, Немачку, Аустрију, Данску и Норвешку, пише портал Еурактив Србија.

Модерно ропство је у извештају широко схваћено и обухвата разнолике ситуације укључујући трговину људима, уговорене бракове, принудну проституцију и рад, дужничко ропство и све друге ситуације у којима се особа држи против своје воље, уз узимање докумената, претње или силу.

По подложности становника модерном ропству Србија је међу земљама са већим ризиком, заједно са другим земљама региона попут Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине, Албаније, али и неким чланицама ЕУ Бугарском и Грчком, које све имају ризик већи од 30 на скали до 100.

Подложност се мери оцењивањем више од 20 фактора из области цивилне и политичке заштите, социјалних, здравствених и економских права, личне безбедности и утицаја избеглица и сукоба, а у случају Србије Индекс показује да је најслабија тачка цивилна и политичка заштита, што укључује поверење у правосуђе, политичку нестабилност, приступ оружју, полну дискриминацију, расељена лица, одговор владе на проблем ропства и политичка права.

Према одговору на проблем модерног ропства и превенцији проблема, Србија је на 27. месту од скоро 160 земаља, у просеку за Европу.

Србија и више од 10 европских земаља добило је рејтинг ББ који значи да је влада увела одговор на модерно ропство, што укључује краткорочну подршку жртвама, кривично гоњење неких облика модерног ропства, тело за усклађени одговор и заштиту за најизложеније модерном ропству.

У овом погледу Србија је добила 54,4 на скали до 100 и у истој је групи са земљама региона попут Албаније која има 54,34, Словеније која има скор 54,8, Македоније 55,16 и Црне Горе са 58,27 поена. На челу групе је Немачка, а на зачељу Кипар.

Према одговору на модерно ропство у Европи лидери су Холандија, Велика Британија, Шведска, Португалија и Хрватска.

У овој области Србија је најлошију оцену добила за координацију на националном и локалном нивоу и позивање владе на одговорност, што подразумева постојање националног тела за координацију, праћење акционог плана и извештавање о поступању, али и постојање независног тела да прати деловање.

Најбољу оцену Србија је добила у погледу кривичног правосуђа, показатеља којим се мери усаглашеност законодавства са међународним конвенцијама, као и приступ правосуђу за жртве и подршка.

На самом челу листе према мерама против модерног ропства наводи се Холандија, која има свеобухватно законодавство, независног известиоца о шверцу људи и сексуалном насиљу над децом, механизам упућивања на националном нивоу као и групу за деловање у области шверца људима.

По броју људи који су у ситуацији модерног ропства, најгоре су Северна Кореја са 4,37 одсто и Узбекистан са 3,97 одсто, док још 15 земаља има удео од најмање 1 одсто, а највише 1,65.

Само четири земље означене су као земље са потпуно неадекватним системом, што може да укључи и модерно ропство уз сагласност државе, а то су Северна Кореја, Иран, Еритреја и Екваторијална Гвијена.

Извештај је показао да је у свету више од 45 милиона људи у модерном ропству, од чега две трећине у региону пацифичке Азије.