Стање ЛГБТ права боље, али има простора за напредак

"Из године у годину се стање мења и поправља, боље је него што је било, али се надам да ће бити све боље. Нисмо још задовољни, морамо да подигнемо ниво свести да не можемо да дискриминишемо људе на основу личног својства", рекла је Емила Спасојевић на дебати "Какав је одговор на дискриминацију" .

Она је подсетила и на резултате истраживања јавног мњења које је крајем 2013. године спровела та служба, а које је показало да је социјална дистанца у друштву велика и да 82 одсто испитаних не жели ЛГБТ особе у породици, док их више од половине не жели за комшије, наставнике својој деци, за државнике.

"Разговор и едукација је кључ промене свести", рекла је она.

Директор Комитета правника за људска права Милан Антонијевић сматра да је један од већих проблема односи на недакватне реакције тужилаштава и судова, које, каже, често нису биле задовољавајуће.

"Неки случајеви које ми водимо показују да нема адекватне реакције тужилаштва, ни касније судова и на тај начин се губи жеља да се држава са овим питањем носи на адекватан начин", рекао је Антонијевић и додаје да има и позитивних примера које треба истицати.

Он је рекао да је одговор на питања како правосуђе реагује када је реч о кршењу људских права, колико има поступака који се тичу дискриминације и колико они трају и да ли је правосуђе двољно осетљиво, углавном негативан.

Србија, додаје, има задовољавајући законодавни оквир, али "каска" у примени.

Решење види у разговорима са судијама, у едукацијама и указивању на негативне, али и позитивне примере из праске.

"То треба похвалити и говорити о томе међу судијама како би постали сензибилисани, али и грађанима показати да правосуђе може да реагује, да вреди пријављивати кршење људских права и на тај начин створити институције и систем који адекватно реагују", навео је Антонијевић.

Суорганизатор Параде поноса Бобан Стојановић оценио је да се ставови грађана и атмосфера у друштву мењају, што показује и одржавање Прајда 2014. и 2015, али је истакао да је то "нормативни оквир", док остаје питање мора ли се парада одржавати са "толико полиције, тензије и страха".

ЛГБТ права су, како је приметио, постала дневна тема, а та популација је освојила велики простор у поређењу са другим мањинским групама.

"Не могу да кажем да смо у истој позицији, ЛГБТ заједница се изборила за своје место. Постоје нормативни помаци, али институцијама недостаје култура људских права", сматра Стојановић.

Он је додао да треба да постоји већа одговорност интелектуалне елите, која често изостаје.

"Не може се рећи да је исто као пре пар година, морамо да се боримо непрестано", рекао је Стојановић.

Новинарка Тамара Скроза, говорећи о медијима, рекла је да је ситуација боља него раније када је реч о ЛГБТ правима, те да је све мање ситуација да на насловним странама има погрдних назива за ЛГБТ особе, али да су присутне скривене поруке којима се шире стереотипи.

"Имамо проблем са скривеним порукама, новинари треба да се ослободе сопствених предрсуда и да их оставе изван редакције", рекла је она.