Јанковић: Свакодневно присуствујемо злоупотреби људских права

"Избегличка криза, коју су наше институције дочекале неспремно, показала је да неки давно усвојени стандарди људских права немају чврсте основе ни у многим стабилнијим демократијама. Екстремистички покрети, који се заснивају на негирању љдских права, јачају. Свакодневно присуствујемо злоупотреби људских права", рекао је Јанковић.

Правница у Јукому Ана Јанковић Јовановић казала је да је Србија била неприпремљена за избегличку кризу, да су услови у прихватним центрима и даље неадекватни, али да је стање поправљено у односу на оно на почетку кризе.

"Услови у прихватном центру у Прешеву су доста поправљени, пре свега захваљујући донацијама. У Миратовцу су услови били потпуно неадекватни, а сада је камп сређен. Стално се причало о постављању центра у Димитровграду, али се тамо као прихватни центар користи полицијска станица, где су смештајни капацитети мали, а хигијенски услови нису на нивоу. Повремено су ту преводиоци, али не за све језике", казала је Јанковић Јовановић.

Она је додала да избеглицама нису позната њихова права и да се у Србији на почетку кризе није поштовала одредба Конвенције о људским правима по којој је апсолутно забрањено протеривање или кажњавање избеглица због нелегалног уласка у земљу, али да је са том праксом прекинуто.

Представник Београдског центра за људска права Павле Килибарда казао је када је у питању избегличка криза пре свега то правни проблем и да садашње решење са затварањем "балканске руте" представља кршење међународног права.

Он је додао да особе које су већ добиле азил од 2008. године, а којих је 50, живе на исти начин као и они у процесу тражења азила, односно да нису започели интеграцију у друштво у Србији.

Представник Јукома Момчило Живадиновћ казао је да се избегличка структура променила, да су на почетку кризе две трећине избеглица чинили мушкаци, да да у последње време жене и деца чине око 57 одсто.