Скуп "Цивилно друштво и медији"

Србија је, уместо државних, добила партијске медије, оценили учесници дебате "Цивилно друштво о медијима", указујући да је, због политичке воље, Савет Регулаторног тела за електронске медије непотпун, док агенција Танјуг емитује вести и четири месеца пошто је формално престала да постоји.

Шефица Одељења ОЕБС за медије Гордана Јанковић оценила је да се велики број закона доноси по хитном поступку, што значи да нема јавне и стручне дискусије, а то доводи до неусклађености поступања и немогућности примене закона, па и у медијској сфери.

У дебати коју су организовале Грађанске иницијативе и ОЕБС, Јанковић је напоменула да то доводи до нејасне надлежности државних органа и, као пример, поменула приватизацију медија, која је била успорена и неадекватно примењена.

Неколико локалних медија још чекају поделу акција запосленима, неки од медија, који су по закону угашени, послују без консеквенци, а без преседана је све што се дешавало и што се дешава са Тањугом, поручила је Јанковић и додала да поједини приватизовани медији не испуњавају програмске обавезе.

Јанковић је поменула и пропусте у избору чланова Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), као што је избор чланова Савета РЕМ из редова цивилног друштва и АП Војводине, иако се ради о висококвалификованим стручњацима који су прошли процедуру.

Истог мишљења је и професор са Правног факултета Универзитета Унион Зоран Ивошевић.

"Прописи о приватизацији медија се не примењују како би требало, већ у складу са политичким, страначким и осталим неправним интересима", казао је Ивошевић.

Говорећи о Танјугу, Ивошевић је истакао да је Влада могла другачије да поступи и уместо усвајања правних последица о престанку рада новинске агенције Танјуг донесе одлуку о промени делатности. 

Ивошевић је прецизирао да би тиме био омогућен поступак ликвидације Танјуга, а то би, како је оценио, био могући спас за ту агенцију и могућност да запослени задрже своја радна места.

Према његовим речима, сада једино Влада може да укине одлуку о правним последицама престанка рада Танјуга.

Председник Независног удружења новинара Србије Вукашин Обрадовић оценио је да је Србија у процесу приватизације изгубила државне, а добила страначке медије.

"То је једна од последица нетранспарентности финансирања медија", указао је Обрадовић и додао да треба прекинути праксу тошења јавног новца за куповину медијског садржаја.

Обрадовић се заложио за то да медији у годишњим финансијским извештајима предоче пуне износе и изворе свих облика финансирања.

"С друге стране, и државни органи требало би да јавно искажу средства која од њих иду ка медијима и маркетиншким агенцијама", казао је Обрадовић.

Учесници округлог стола истакли су да треба ојачати улогу регулаторних тела, која тренутно раде у непотпуном саставу. Указано је и на примера лоше приватизације појединих локалних медија који су, како је наведно, отишли у руке људи блиских владајућим странкама.

Представница Београдског центра за људска права Весна Петровић истакла је и проблем сензационалистичког извештавања у медијима, док је представник Независног друштва новинара Војводине Недим Сејдиновић оценио да се Министарство културе и информисања често понаша као невладина организација јер "често пребацује" одговорност на друга министарства.