Кад знање постане доступно свима

Тренутно се у репозиторијуму налази две и по хиљаде докторских дисертација, па је, кажу у Министартсву просвете, постао озбиљна колекција знања која треба да помогне будућим научницима у изради својих истраживачких радова. У плану је и повезивање са европским репозиторијумом, односно базом докторских дисертација.

Помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја Милован Шуваков каже да се тренутно на том репозиторујуму налазе докторске дисертације које су одбрањене од септембра 2014. године као и оне од раније с обзиром да су неки универзитети, а ту је најажурнији Београдски универзитет, подигли велики број докторских дисертација које су одбрањене и раније.

"За то немају законску обавезу, али свакако им омогућава репозиторијум да то ураде", истиче Шуваков.

Важно је што се уводе електронски репозиторијуми, јер се они много лакше и проверавају, кажу професори. И подсећају да постоје и такозвани електронски и антиплагијат програми.

Професор Сима Аврамовић рекао је да је отвореност самих докторских дисертација према широј јавности једна од гаранција да ће се неке слабости које су се раније показивале, нарочито у погледу квалитета појединих дисертација, а понекад и у погледу коришћења недовољно академских средстава приликом писања докторских дисертација, јасније показати и лакше доћи до изражаја.

Сваки факултет има и своју базу. Правни факултет има свој репозиторијум докторских дисертација од пре Другог светског рата, и оне су достуне читаоцима уз одговарајуће мере, како се књига не би оштетила.

Приступ репозиторијуму у електронском облику је слободан и свако ко жели може да погледа шта се тамо налази.