Оцењивање државних службеника, сви врло добри и одлични

Ако је судити по оценама државних службеника, могло би се рећи да је у државној управи Србије готово сваки запослени за пример. Наиме, од 2007. од када је уведен систем оцењивања државних службеника, до данас, број оних с највишом оценом се удвостручио. Оцењивање очигледно није постигло сврху, па се неретко дешава да се неправично напредује или пак назадује, тврде упућени. Надлежни, свесни проблема, најављују измене Закона и већа улагања у едукацију државних службеника.

Одличан и врло добар – успех је којим би се могло похвалити готово 90 одсто српских државних чиновника, док у Европи само 15 одсто њих може да има највише оцене. Од око 20.000 државних службеника у Србији најлошију оцену има само њих пет.

"Немогуће да су сви најбољи, то је немогуће, нисмо роботи, људи смо. Морамо да изменимо сада овај систем тако да омогућимо да се заиста најбољи награде јер је иначе демотивишуће за све. Не сме се заборавити да је циљ оцењивања и да се развије државни службеник", напомиње државни секретар у Министарству државне управе и локалне самоуправе Дражен Маравић.

Најбоље оцене за већину су само утешна награда, а руководиоцима начин да се не замерају колегама. Разлози су често и недостатак времена за бављење службеником и компликоване процедуре оцењивања.

"У ситуацији каква је сада, када државни службеници раде за релативно мале плате, кад нема начина да помогнете човеку, нема довољно средстава да га пошаљете на стручно усавршавање, значи кад немате средстава којим ћете подстакнути његов лични развој, онда је једина сатисфакција да му се на неки начин одужите ако добро ради, то је да дате добру оцену и да он стекне услове да евентуално може да напредује", наводи Драгана Јанковић из Службe за управљање кадровима.

Дешава се и да су критеријуми оцењивања субјективни.

"Сви знамо за случајаве где су одређени људи кажњавани, где је чак оцена спровођена, ако је дата нижа оцена као врста казне за нешто, због тога што се запослени замерио руководиоцу или се нешто слично десило", сматра Милена Лазаревић из Центра за европске политике.

На адресу Жалбене комисије Владе до сада је стигло 915 жалби. Усвојили су 314. И док у тој Комисији тврде да су се жалбе више односиле на непоштовање процедуре приликом оцењивања, у Служби за управљање кадровима кажу да је у већем делу оспоравана објективност оцене.

Ни једни ни други немају податке о томе колико је службеника због оцена назадовало и добило отказ.

Ако је за утеху, док се не успостави реалнији систем оцењивања, оцена неће битно утицати у процесу рационализације, поручују из Министарства државне управе. Кажу да је главни критеријум за останак без посла гашење непотребних радних места.

Број коментара 9

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.