Мање ватрогасаца у "приправности"

Србија има најмање ватрогасаца у региону према броју становника, двоструко мање него што је потребно. Ватрогасци свакодневно ризикују живот, раде са застарелом опремом, немају континуирано финансирање нити закон који би уредио ту област.

После умањења плата у јавном сектору, додатни удар на буџет ватрогасаца уследио је у децембру, када је већина њих престала да прима 20 динара по сату за тзв. "приправност".

"Ради се о малој своти новца. То је, ја мислим, можда негде 3.000 до 4.000 динара, али су за те мале новце људи имали обавезу да дођу ван свог радног времена", каже Миодраг Савић из Синдиката ватрогасаца.

Безбедност грађана тиме није угрожена, кажу у МУП-у. Процену колико људи треба да буде приправно, одређује старешина јединице. Они су до сада ту накнаду давали већини ватрогасаца, кажу надлежни.

"Чињеница да се то радило до сада мало шире него што је дозвољено. Значи ради се само о рационализацији трошкова. Понављам, није укинута приправност, нису укинуте накнаде, само се рационализује процес, да то заиста буде неопходно, да приправност буде уведена када је то заиста неопходно", истиче начелник управе предраг Марић.

У Србији има 3.100 ватрогасаца, а њих 900 су чланови Ватрогасног синдиката. Сем тога што их нема довољно, жале се и на стару опрему.

"Имамо ми потреба за готово свиме. Наша опрема је потрошна, то има неки свој рок. То су конкретно црева, деси се да немамо црева. Возила би ваљало и да су новија, просек старости је преко 27 година", указује Горан Бацетић из синдиката.

Према европским стандардима Србији треба више од 7.000 ватрогасаца. У Хрватској, са много мање становника, двоструко их је више.

После формирања нове Владе, у МУП-у планирају оснивање Дирекције за смањење ризика и управљање ванредним ситуацијама, која би од европских претприступних фондова дошла до средстава за унапређење рада Ватрогасне службе.