Србија председава Унеско катедром за биоетику за Европу

Доктор Војин Ракић каже да је то велики успех српске науке, која ће убудуће бити седиште центрима за биоетику из скоро 40 европских земаља и додаје да ће ојачати и везе са европским клиникама за лечење различитих болести, што омогућује и потенцијално лечење српских грађана у њима.

Биоетика се бави моралним питањима у биомедицини, попут све значајнијег питања технологије едитовања гена, којима се интервенцијама на генетском нивоу лече болести.

"То ће омогућити изванредну научну размену са Европом и научних садржаја, али и академског и научног кадра и студената", рекао је Ракић.

Србија је, каже, заузела лидерску улогу у Унеску, у систему УН на европском нивоу, будући да, према његовим речима, сада руководи око 40. европских катедри "од Унеско катедре Финске на североистоку до катедере Португалије на југозападу".

"Када упоредимо са, не тако давно, дефанзивном улогом коју је Србија имала у Унеску и сада са лидерском улогом у Катедри за биоетику, догодио се веома значајан помак и на државном нивоу. С једне стране наука и медицина, а са друге имамо политички моменат који је значајан за земље", рекао је Ракић.

Како каже, биоетика се бави моралним питањима у биомедицини, попут питања технологије едитовања гена, којима се интервенцијама на генетском нивоу лече болести.

"Као када новинар едитује текст. Као што се поправи текст поправе се и гени и те технологије дају потенцијал да ће у догледном периоду ово бити крај, не само ретким и генетским болестима већ и малигнитетима, ХИВ вирусу. Дакле ствар се решава већ на генетском нивоу", објашњава Ракић.

Технологије дају могућност генетичког инжењеринга, наводи Ракић и истиче да је све у реду док можемо да бирамо раст потомства, боју косе или очију, али ствар постаје проблематична уколико можемо да бирамо коефицијент интелигенције за децу.

"То би могло да доведе до тога да ће богати имати могућност не само да своју децу шаљу на Харвард и Оксфорд, него ће имати и заиста интелигентнију децу", каже Ракић.

Истиче да се биоетика бави управо тим питањем - на који начин технологије учинити употребљивим на добробит човечанства и у циљу продужења људског века, и сузбити аномалије тог метода.

"Моје именовање је било скоро, ја ћу данас још донети одлуку о именовању, односно успостављања Секретаријата катедре који ће бити у Центру за биоетичке студије", каже Ракић.

Из тог Секретаријата ће се водити послови Унескове катедре за биоетику за Европу, објаснио Ракић.