Политичко запошљавање – камен око врата јавног сектора

Контрадикторни закони и њихова тумачења, партијске књижице и непостојање јасних критеријума за запошљавање, у коначном резултату дају прегломазан јавни сектор са око 750.000 људи.

Бојан Клачар из Цесида наглашава да конкурси нису доступни свим људима на једнак начин јер нису транспарентно објављени.

"Постоје широка овлашћења људи који седе у комисијама и одлучују ко ће на крају бити примљен, и постоји једна неконзистентна и врло често застарела регулатива, док на нивоу локалне самоуправе и АП Војводине не постоји никаква регулатива", објашњава Клачар.

За почетак, требало би бар прописати јасне услове које кандидат за државни посао мора да испуни.

Немања Ненадић из "Транспарентности Србија" истиче да решење могу бити унапред познати, прецизни критеријуми, који се могу нумерички изразити и касније проверавати.

"Када год има дискреције, када год не мора онај ко врши запошљавање никоме то да правда неким посебним одлукама, применом критеријума који су били унапред постављени, онда је много лакше заташкати читаву ствар", каже Ненадић.

Држава настоји да смањи трошкове за плате и годинама најављује департизацију и професионализацију, пре свега оних који воде јавна предузећа.

Јелена Нешић из Иницијативе за демократску транзицију истиче да вишак запослених у јавној управи државу годишње кошта око милијарду евра, односно око три одсто БДП-а.

"Отприлике исто толико годишње одлази и на јавна предузећа", наводи Нешићева.

Управо усвојени Закон о платама односи се само на око пола милиона запослених у државној управи. За оне у јавним предузећима важиће другачија правила, чије писање још није почело.