Градско веће усвојило урбанистички план, Београд на путу модернизације

"Највећи број инвеститора који улажу или желе да улажу у Београд управо чека усвајање ових докумената јер она шаљу јасну поруку да је Београд на путу модернизације. То самим тим значи бољи Београд, али и нова радна места. Започели смо велике пројекте попут 'Београда на води', а до доношења ових планова чекају и бројни други пројекти вредни на десетине милиона евра", рекао је градоначелник, саопштила је Информативна служба Града Београда.

Синиша Мали је додао додао да је урађен огроман посао, те да је Градско веће после 13 година утврдило предлоге новог ГУП-а и 19 ПГР-ова.

Мали је истакао да је ГУП-ом предвиђено измештање привредних објеката из централне градске зоне, очување квалитета пољопривредног земљишта у периферној зони, као и додатно опремање саобраћајне и комуналне инфаструктуре.

Према новом ГУП-у, у Београду се планирају и измене у саобраћају, а то се пре свега односи на измештање теретног саобраћаја из центра града, наставак изградње обилазница, као и на изградњу београдског метроа.

"Теретном саобраћају није место у центру града. Ми центар желимо да вратимо Београђанима, да га ослободимо камиона и да он постане један уређенији и здравији простор. Да би саобраћај у граду функционисао савршено, неопходан је метро и зато се овим планом предвиђа и његова изградња", истакао је градоначелник.

Што се тиче сектора становања, који је један од највећих, у оквиру ГУП-а предвиђена је замена постојећег дотрајалог стамбеног фонда, санација непланске градње, али и изградња нових стамбених површина. Такође, новим ГУП-ом предвиђена је ревитализација градског центра, али и активирање потенцијала у зони приобаља.

Доношењем Плана генералне регулације (ПГР) створиле су се планске могућности за нове стамбено-пословне, као и привредне комплексе.

"С обзиром на то да Београд постаје све атрактивнија инвестициона дестинација, правимо основу за нове привредне зоне, а то значи да ћемо те просторе средити и опремати неопходном инфраструктуром, што ће умногоме значити и нашим суграђанима", казао је он.

После много година, подсето је, Београд се најзад отвара према великим инвеститорима. Привредне зоне биће измештене на обод града, уз излазне саобраћајнице.

План предвиђа пет већих и неколико мањих привредних зона. Велике привредне зоне биће уз Новосадски ауто-пут, обилазницу, Загребачки ауто-пут, Панчевачки пут, у Макишком пољу уз обилазницу и у Бубањ потоку. Покривање читавог града планском документацијом значи и брже издавање грађевинских дозвола, навео је градоначелник.

После изградње новог моста и нове луке на Дунаву, као и спољне магистралне тангенте (СМТ), потенцијали за развој зоне између два моста и Зрењанинског пута ће се битно променити. Због тога је предвиђена и промена будуће структуре коришћења, са променом ниског интензитета коришћења у високи, а у позадини се предвиђа зона са могућношћу потпуне реконструкције и изградњом нових пословних или пословно-стамбених објеката.

Планиран је и нови комплекс за голф терене у зони западно од СРЦ „"Борча"”. У приобаљу Дунава формираће се зоне са садржајима за различите видове рекреације и спортове на води. На простору између ауто-пута, Тошиног бунара и Лаудоновог шанца налазе се здравствене и социјалне установе и површина за специјализовани центар.

Предложеним планским решењем стимулисаће се изградња и стварање новог идентитета централног језгра Новог Београда као пословног центра, првенствено у блоковима 26 и 18. То су зоне концентрације комерцијалних активности, али и других, пре свега јавних садржаја и простора.

Како би се што рационалније користило градско грађевинско земљиште, коридор инфраструктуре дуж Улице Јурија Гагарина планиран је за реконструкцију и подземно вођење водова високог напона.

Површине у оквиру којих су смештене ливница и производња трактора (ИМТ, ФОБ) и Бродоградилиште „Београд”, планиране су за трансформацију у комерцијалне, стамбене и јавне садржаје у складу са околним градским ткивом.

Отворене су могућности за развој нове привредно-комерцијалне зоне у непосредној близини ранжирне станице у Макишу, као и планирање нових садржаја уз очување шумског масива на простору Макишког пол?а. Такође, планиран је развој привредно-комерцијалне зоне у Врчину - Бубањ поток.

Тунелом за друмски саобраћај, који би повезао Савску и Дунавску падину, створила би се значајна веза, јер би се пружао испод Теразијског гребена до Улице деспота Стефана. Овај саобраћајни правац има поред осталог задатак растерећења централног градског подручја од саобраћајних токова на правцу Нови Београд - Савски амфитетар - Ада Хуја.

Једна од највећих новина је ставл?ање у функцију три зоне - Макишког поља, земљишта на левој обали Дунава у Борчи и Аде Хује. Планирано је да се ове зоне плански развијају и ускоро ће се за њих донети и планови детаљне регулације.

Предлози ГУП-а и ПГР-ова биће разматрани на следећој седници Скупштине Београда.